Evropska centralna banka

Sadr aj:

Uvod

1. Ekonomska i monetarna unija

1.1. Evrosistem

2. Evropska centralna banka

2.1. Strukstura i zadaci ECB

2.2. Upravna tela ECB

2.3. Upravni savet

2.4. Izvr ni odbor

2.5. Generalni savet

3. Institucionalna nezavisnost ECB

4. Strategija ECB

5. Instrumenti monetarne politike ECB

5.1. Operacije na otvorenom tr i tu

ž š

5.2. Kreditne olak ice

5.3. Obavezne rezerve

6. Najzna ajnija međunarodna dostignuc

,a evra

Zaklju ak

Literatura

Evropska centralna banka

UVOD

Evropska centralna banka zauzima sredi nju poziciju unutar

Evropskog

sistema centralnih banaka

i ona je centralna institucija

monetarne politike

Evopske

unije

Evropska unija je osnovana 1957. godine kada je est zemalja potpisalo

Rimski ugovor o formiranju Evropske zajednice za ugalj i elik, kasnije nazvan

Evropska ekonomska zajednica (EEZ). Prvobitno, namera je bila da EEZ bude
carinska unija i da ukloni carine i kvote u trgovini između zemalja lanica. Po to je

EEZ rasla tokom sedamdesetih i osamdesetih godina XX veka i uklju ila Britaniju,

Irsku, Dansku, Gr ku, paniju i Portugaliju, postala je poznata kao Evropska

zajednica (EZ). Jedinstveni evropski akt (stupio na snagu 1987. godine)
predstavljao je prvu zna ajnu reviziju osniva kih ugovora Evropskih zajednica. On je

stvorio neophodne uslove za kompletiranje jedinstvenog tr i ta. Jedinstveno

ž š

unutra nje tr i te predstavljalo je potporu za ekonomsku i monetarnu uniju (EMU),

ž š

sa jedinstvenom valutom i jednom centralnom bankom. Ta jedna centralna banka je
Evropska centralna banka (ECB) koja predstavlja institucionalni stub monetarne
unije, osnovana je 30. juna 1998. godine u Frankfurtu, i ona upravlja operacijama
međunarodne razmene.

Evropska centralna banka operativno je po ela da deluje uporedo sa

uvođenjem trec

,e faze monetarne unije, 1. januara 1999., odnosno s uvođenjem

evra kao zajedni ke valute.

Osnovni zadaci Evropske centralne banke su kreiranje i sprovođenje

zajedni ke monetarne politike, upravljanje platnim prometom EU, upravljanje

deviznim rezervama dr ava lanica, kao i odr avanje stabilnosti cena na

unutra njem tr i tu, to uklju uje osiguravanje ograni enja porasta potro a kih cena

ž š

š č

ispod 2%, kao i utvrđivanje kamatnih stopa u celoj evrozoni.

U ispunjavanju svojih zadataka Evropska centralna banka radi sa Evropskim

sistemom centralnih banaka (ESCB) koji obuhvata sve dr ava lanice EU.

Međutim, samo 16 od 27 dr ava lanica su do sada usvojile evro i one ine evro-

zonu, a njihove banke zajedno s Evropskom centralnom bankom ine Evrosistem.

Evropska centralna banka

1. EKONOMSKA I MONETARNA UNIJA

Ekonomska i monetarna unija (

Economic and Monetary Union

- EMU) naziv

je procesa harmonizacije ekonomskih i monetarnih politika dr ava lanica EU s

ciljem uvođenja zajedni ke valute -

evra

EMU je uređena

Ugovorom iz Mastrichta

iz 1991. godine, koji uređuje

harmonizaciju u tri faze:



PRVA FAZA - trajala je od 1.6.1990. do 1.1.1994. godine. U ovoj fazi
uspe no je kompletirano jedinstveno tr i te roba, usluga i kapitala, ostvarena je

ž š

potpuna liberalizacija kretanja kapitala unutar Zajednice i uspostavljeni su
mehanizmi vr c

,e koordinacije ekonomskih i monetarnih politika. Ovu vazu su

č š

pratili nepovoljni ekonomski uslovi (recesija, velika nezaposlenost, javni dugovi
pojedinih zemalja, povec

,ane margine oscilacija deviznih kurseva u odnosu na

paritete u okviru EMS (Ekonomskog monetarnog sistema).



DRUGA FAZA - po ela je od 1.1.1994. godine i trajala je sve do 1997. (ako

vec

,ina zemalja lanica ispuni kriterijume konvergencije za ulazak u trec

,u fazu), a

najdu e do 1999. godine. Predviđeno je bilo ja anje koordinacije monetarnih

politika zemalja lanica, kako bi se pripremio teren za konstituisanje i vođenje

jedinstvene monetarne politike u trec

,oj fazi. Na po etku ove faze osnovan je

Evropski monetarni institut (EMI), kao prethodnica ECB. Njegove lanice su

razli ite evropske banke, i njegov zadatak je da pripremi put za trec

,u fazu.



TREC

,A FAZA - na po etku ove faze, EMI je zamenila ECB, iji su izvr ni odbor

imenovale dr ave lanice koje su bile spremne da u estvuju u jedinstvenoj valuti.

ECB zajedno sa NCB bic

,e odgovorna za upravljanje novom valutom, ime se

predviđa da: Zemlje lanice mogu izdavati metalni novac u skladu sa

„

odobrenjem ECB za koli inu. Savet mo e, u skladu sa kvalifikovanom vec

,inom

predloga Komisije, i nakon konsultacija sa ECB, a u saradnji sa Evropskim
parlamentom, usvojiti mere za usagla avanje denominacija i tehni kih

specifikacija svog metalnog novca u prometu...“

Na samitu u Madridu decembra 1995. doneta je odluka da nova monetarna

jedinica treba da se zove evro, i da u odnosu prema ekiju treba da se razmenjuje

Ugovor iz Mastrihta, Leonard Dik,

Vodi kroz Evropsku uniju

,, Narodna knjiga, Beograd 2004, str. 45

Evropska centralna banka

jedan prema jedan. U februaru 1996. raspisan je konkurs za izgled nov anice evra i

predlozi su izlo eni na samitu u Dablinu decembra 1996.

Nov anice i kovanice eura uvedene su zvani no 1. januara 2002. godine i

postupno su zamenile nacionalne valute. Danas je euro jedinstvena valuta za oko
300 miliona građana. Međutim, za EMU dugoro ne izazove predstavljaju

prora unske politike i bliska saradnja ekonomskih politika dr ava lanica.

Odlukom o prelasku na trec

,i stepen Ekonomske i monetarne unije (EMU) ,

koju su 1. juna 1998. godine, doneli efovi dr ava i vlade Evropske Unije, zvani no

je osnovana Evropska centralna banka (ECB). Od 1. januara 1999. godine preuzela
je sve nadle nosti za primenu evropske monetarne politike koji je odredio Evropski

sistem centralnih banaka. Glavni razlog njenog osnivanja bilo je stvaranje monetarne
unije s jedinstvenom valutom - evrom. Sedi te banke se nalazi u Frankfurtu.

1.1. Evrosistem

Evrosistem obuhvata ECB I NCB onih zemalja koje su usvojile evro.

Evrosistem i ESCB c

,e zajedno postojati dokle god postoje dr ave lanice EU izvan

evro-zone.

Evrosistem ima etiri osnovna zadatka:



Da sprovede monetarnu politiku koju usvoji Upravni Savet Evropske
centralne banke



Drugi i tec

,i zadatak Evrosistema je sprovođenje operacija

spoljnotrgovinske razmene