Универзитет

 

у

 

Бањој

 

Луци

Филозофски

 

факултет

Студијски

 

програм

 

филозофија

Маја

 

Субошић

ПИТАЊЕ

 

О

 

КРАЈУ

 

ИСТОРИЈЕ

 

У

 

ТЕХНОЛОШКОМ

 

ДОБУ

(

дипломски

 

рад

)

Бања

 

Лука

фебруар

 2021.

УНИВЕРЗИТЕТ

 

У

 

БАЊОЈ

 

ЛУЦИ

ФИЛОЗОФСКИ

 

ФАКУЛТЕТ

Студијски

 

програм

 

филозофија

Маја

 

Субошић

(341/15)

ПИТАЊЕ

 

О

 

КРАЈУ

 

ИСТОРИЈЕ

 

У

 

ТЕХНОЛОШКОМ

 

ДОБУ

 

Дипломски

 

рад

Ментор

Проф

др

Мирослав

 

Дринић

Чланови

 

комисије

 

за

 

одбрану

 

рада

:

1.

2.

Бања

 

Лука

фебруар

 2021.

background image

САЖЕТАК

Рад

 

је

 

заснован

 

на

 

литератури

 

која

 

се

 

бави

 

темом

 

краја

 

историје

 

узрокованог

 

технонаучним

 

напретком

Заједно

 

са

 

преображајем

 

историјског

 

карактера

 

и

 

тока

 

усљед

 

убрзаног

 

развоја

 

технологије

,  

друштвене

 

и

 

хуманистичке

 

науке

 

постају

 

упитне

,  

а

 

сам

 

човјек

 

све

 

више

 

постаје

 

роб

 

својих

 

изума

.  

Задатак

 

овог

 

рада

 

се

 

састоји

 

у

 

разматрању

 

историје

 

човјека

 

и

 

природе

 

у

 

данашњем

 

добу

 

и

 

у

 

будућности

 

која

 

пријети

 

да

 

постане

 

дистопијска

 

и

 

дехуманизована

.  

Мислиоци

 

чија

 

су

 

дјела

 

кориштена

 

у

 

раду

 

упозоравају

 

на

 

губитак

 

људскости

 

и

 

кобне

 

посљедице

 

које

 

оставља

 

развитак

 

разних

 

врста

 

технологије

а

 

чији

 

смо

 

већ

 

данас

 

свједоци

 

у

 

неким

 

аспектима

 

живота

.  

На

 

многа

 

питања

 

са

 

којима

 

смо

 

се

 

сусрели

 

разматрајући

 

ову

 

тему

 

је

 

тешко

,  

готово

 

немогуће

 

дати

 

одговоре

,  

али

 

она

 

морају

 

остати

 

отворена

 

и

 

убудуће

 

бити

 

предмет

 

расправа

 

у

 

философији

 

и

 

постати

 

главни

 

предмет

 

будућег

 

људског

 

мишљења

 

које

 

исказује

 

бригу

 

и

 

показује

 

одговорност

 

према

 

будућности

 

људске

 

врсте

.

Кључне

 

ријечи

:  

крај

 

историје

,  

технонаука

,  

дехуманизација

,  

аутопсија

 

историје

симулација

,  

дистопија

постхуманизам

виртуелно

киберсвијет

.

SUMMARY

This paper is based on literature dealing with the topic of the end of history caused by techno-
scientific progress. Along with the transformation of historical character and flow due to the 
accelerated   development   of   technology,   the   social   sciences   and   humanities   are   becoming 
questionable, and a man himself is increasingly becoming a slave to his inventions. The task of 
this paper is to consider the history of man and nature in the present and the future, which 
threatens to become dystopian and dehumanized. The philosophers whose works have been used 
in the paper are trying to warn us of the loss of humanity and the fatal consequences left by the 
development of various types of technology, which we are already witnessing today in some 
aspects of life. Many questions we have encountered during the consideration of this topic are 
difficult, almost impossible to answer, but they must remain open and in the future be the subject 
of philosophical debates and become the main subject of future human thought that expresses 
concern and responsibility for the future of mankind. 

Keywords:  

end of history, techno-science,  dehumanization, an autopsy of history, simulation, 

dystopia, post humanism, virtual, a cyberworld

САДРЖАЈ

1.

УВОД

.........................................................................................................................................................1

2.

ГУТЕНБЕРГОВА

 

ГАЛАКСИЈА

 – 

ПОЧЕТАК

 

КРАЈА

....................................................................3

2.1.

Крај

 

магијског

 

свијета

 

уха

.........................................................................................................3

2.2.

Глобално

 

село

 – 

нова

 

електронска

 

међузависност

........................................................4

2.3. 

Улазак

 

Европе

 

у

 

технолошку

 

фазу

 

развоја

........................................................................5

3. 

ОД

 

НАУКЕ

 

КРАЈНОСТИ

 

ДО

 

СВЕОПШТЕ

 

ВИРТУЕЛИЗАЦИЈЕ

..............................................7

3.1 

Технонаука

 – 

наука

 

крајности

..................................................................................................7

3.2. 

Сужавање

 

времена

 

и

 

простора

...............................................................................................8

3.3. 

Тржиште

 

погледа

......................................................................................................................... 9

3.4. 

Човјек

 

у

 

ланцима

 

технике

.......................................................................................................10

3.5. 

Површно

 „

сада

“ 

умјесто

 

дубине

 

историјског

 

слиједа

.................................................11

3.6. 

Информациони

 

рат

.................................................................................................................... 12

4. 

КРАЈ

 

МЕТАПРИЧЕ

.............................................................................................................................14

4.1. 

Пропаст

 

модерне

........................................................................................................................14

4.2. 

Проблем

 

свеопште

 

фрагментације

 

у

 

постмодерни

.......................................................15

4.3. 

Универзална

 

историја

.............................................................................................................. 16

5. 

ИЛУЗИЈА

 

КРАЈА

................................................................................................................................18

5.1. „

После

 

пира

................................................................................................................................18

5.2. 

Хипотезе

 

о

 

ишчезавању

 

историје

.........................................................................................19

5.3. 

Аутопсија

 

историје

.................................................................................................................... 20

5.4. 

Историја

 

у

 

ери

 

симулације

......................................................................................................21

6. 

ТЕХНОНАУЧНА

 

УТОПИЈА

...............................................................................................................23

6.1. 

Крај

 

ума

 

у

 

историји

....................................................................................................................23

background image

7

1.

УВОД

Након

 

свјетских

 

ратова

 

и

 

ужаса

 

са

 

каквима

 

се

 

човјечанство

 

прије

 

двадесетог

 

вијека

 

није

 

сусрело

,  

јавила

 

се

 

потреба

 

за

 

новим

 

философским

 

виђењем

 

свијета

 

које

 

би

 

покушало

 

да

 

открије

 

у

 

ком

 

правцу

 

се

 

крећу

 

људска

 

историја

 

и

 

људски

 

изуми

.  

Историја

 

је

 

одавно

 

показала

 

колико

 

суров

 

и

 

деструктиван

 

човјек

 

може

 

бити

али

 

напретком

 

технологије

из

 

дана

 

у

 

дан

расте

 

и

 

његова

 

могућност

 

деструкције

На

 

срећу

 

или

 

несрећу

десила

 

се

 

масовна

 

сеоба

 

догађаја

 

у

 

виртуелни

 

свијет

 

укључујући

 

и

 

ратове

међутим

потребно

 

је

 

запитати

 

се

 

које

 

су

 

реалне

 

жртве

 

тих

 

виртуелних

 

превирања

јер

 

јасно

 

је

 

да

 

она

 

не

 

остају

 

само

 

у

 

виртуелним

 

границама

него

 

имају

 

дубок

 

утицај

 

на

 

стварност

а

 

посебно

 

на

 

људску

 

личност

Историја

 

такође

 

постаје

 

жртва

 

виртуелизације

 

стварности

јер

 

у

 

таквом

 

свијету

 

се

 

губи

 

њен

 

смисао

 

и

 

потреба

.  

У

 

прошлом

 

вијеку

 

су

 

се

 

јавиле

 

теорије

 

о

 

њеном

 

крају

,  

како

 

у

 

политичком

,  

тако

 

и

 

у

 

технолошком

 

смислу

,  

а

 

задатак

 

овог

 

рада

 

се

 

огледа

 

у

 

покушају

 

сагледавања

 

утицаја

 

технолошких

 

узрока

 

на

 

даљи

 

ток

 

историје

 

и

 

могућност

 

њеног

 

ишчезавања

као

 

и

 

на

 

будућност

 

која

 

нас

 

очекује

 

у

 

посттехнонаучном

 

добу

За

 

почетак

,  

важно

 

је

 

истаћи

 

шта

 

историја

 

уопште

 

значи

 

савременом

 

човјеку

.  

Историја

 

као

 

процес

,  

као

 

слијед

 

догађаја

 

представља

 

родно

 

тло

 

за

 

човјека

,  

колијевку

 

цивилизације

 

без

 

које

 

не

 

би

 

био

 

могућ

 

било

 

какав

 

напредак

 

човјечанства

.  

Међутим

,  

у

 

савременом

 

добу

 

је

 

све

 

мање

 

догађаја

 

у

 

традиционалном

 

смислу

догађаја

 

које

 

сматрамо

 

реалним

а

 

револуције

ратови

 

и

 

све

 

оно

 

што

 

је

 

чинило

 

историју

 

какву

 

до

 

сад

 

познајемо

,  

прелази

 

у

 

сферу

 

виртуелног

Питање

 

је

 

шта

 

се

 

дешава

 

са

 

самим

 

догађајем

 

у

 

ери

 

информационих

 

технологија

 

и

 

да

 

ли

 

човјек

 

и

 

догађај

 

измијењени

 

технологијом

 

и

 

даље

 

имају

 

могућност

 

да

 

стварају

 

историју

Може

 

ли

 

виртуелни

 

простор

 

замијенити

 

стварни

 

простор

 

и

 

као

 

такав

 

постати

 

упориште

 

и

 

предмет

 

проучавања

 

историје

Дакле

утицај

 

научно

 - 

технолошког

 

развитка

 

на

 

људско

 

биће

 

се

 

директно

 

одражава

 

и

 

на

 

историју

 

и

 

њене

 

токове

,  

јер

 

се

 

свака

 

промјена

 

човјека

 

као

 

бића

 

огледа

 

и

 

у

 

промјенама

 

његовог

 

односа

 

према

 

свијету

.  

Однос

 

између

 

човјека

 

и

 

човјека

,  

као

 

и

 

однос

 

између

 

човјека

 

и

 

природе

 

је

 

све

 

више

 

испосредован

 

техником

,  

а

 

тај

 

однос

 

јесте

 

оно

 

што

 

чини

   

језго

 

историје

 

и

 

што

 

она

 

настоји

 

да

 

обухвати

.  

Задирањем

 

у

 

човјека

,  

технологија

 

мијења

 

карактер

 

односа

 

и

 

догађаја

 

који

 

чине

 

историју

,  

што

 

отвара

 

многа

 

питања

 

која

 

се

 

тичу

 

њене

 

судбине

.  

Наука

 

већ

 

нуди

 

могућност

 

измјене

 

нашег

 

бића

како

 

у

 

физичком

 

и

 

физиолошком

тако

 

и

 

у

 

менталном

 

и

 

психолошком

 

смислу

,  

што

 

чини

 

упитном

 

саму

 

суштину

 

човјека

Поставља

 

се

 

питање

 

да

 

ли

 

уопште

 

постоји

 

нешто

 

трајно

,  

неупитно

 

и

 

суштинско

 

што

 

човјека

 

чини

 

човјеком

 

од

 

његовог

 

настанка

 

и

,  

ако

 

постоји

,  

колико

 

се

 

удаљавамо

 

од

 

те

 

суштине

 

сваком

 

насилном

 

измјеном

?  

Да

 

ли

 

се

 

Želiš da pročitaš svih 47 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti