MIŠLJENJE (saznanje) MOŽE BITI:

Ideološko

– iskustva i način razmišljanja grupe kojoj slučajno i sami

pripadamo – projektujemo i uopštavamo na društvo u celini

Dogmatsko

kao religijski, nametnuti sistemi

3. Magijsko

Zdravorazumsko

– zaključci se izvode na osnovu iskustva (npr. pre ćemo

naći posao ako steknemo fakultetsku diplomu). Tačnost ovako izvedenih

zaključaka nije sporna, ali nam ne daje odgovor na pitanje ZAŠTO je to tako,

a još teže je PREDVIDJATI samo na osnovu zdravog razuma (države vodjene

samo zdravim razumom svojih vodja, mogu potrošiti ogromna sredstva na

naoružanje, koje će usled promenjenih geopolitičkih okolnosti postati

nepotrebno ili čak zloupotrebljeno).

5. NAUČNO SAZNANJE:

Zasniva se na osnovnim

NAUČNIM PRINCIPIM

Objektivnost

–

uzeti u obzir sve raspoložive relevantne iskustvene

podatke i tragati za novim, oslobadjajući se subjektivnog. Sve u cilju

traganja za činjenicama koje bi mogle dovesti u pitanje polazne

pretpostavke

. U delovima SOCIOLOŠKE TEORIJE i SOCIOLOŠKI

METOD- pogledaćete šta su o tome govorili Dirkem, pozitivisti i Veber.

Po njima, istraživač mora da se oslobodi ličnih stavova, individualnih i

grupnih uticaja i nteresa. Ali to je u sociologiji teško, jer istraživači su

deo društva, postoje i pritisci.Medjutim, moraju se truditi da stepen

objektivnosti povećaju prepoznajući slabosti, ne podležući pritisku,

pomoću metoda koji to omogućavaju.

Pouzdanost

– .

Pouzdano je samo ono znanje do koga mogu doći i drugi

istraživači ako koriste iste israživačke tehnike

(ako npr. koriste anketu

sa istim upitnikom, istu metodologiju, a dobiju različite podatke o npr.

tome koliko će koja partija dobiti na izborima – neko je pogrešio u

nekoj fazi istraživanja). I inače, neki stav se smatra pouzdanim tek

kada se proverom potvrdi u dovoljnoj meri (uz sve navedno).

Preciznost

–

sve mora biti precizno saopšteno da bi se moglo proveriti.

Tome služe definicije, klasifikacije i merenja i tako se značajno povećava

preciznost

. Kad god mogu, koriste se KVANTITATIVNI ISKAZI. Npr:

umesto „U poslednje vreme je došlo do povećanja stope razvoda

brakova u Srbiji“ – bolje je navesti da je u Srbiji udeo razvedenih s

obzirom na broj sklopljenih brakova povećan sa 20,6% na 21% u

2007.godini (ovaj iskaz ima veću saznajnu vrednost). Ali, teško je sve

izraziti brojkama, procentima i sl. Recimo, statistički je lakše izraziti

npr. materijalni standard, nego stepen demokratizacije jednog

društva.

Opštost

–

teorijska nauka ima za cilj otkrivanje, tj. objašnjenje

pravilnosti koje postoje u stvarnosti, iznalaženje uzroka. Teorijsko

znanje zanemaruje ono što je pojedinačno, prolazno i nebitno, a ističe

ono što se odnosi na veći broj pojedinačnih pojava odredjene vrste (tako

je čak i u tz. mikrisociologiji)

UDŽBENIK, str. 8. :

„ Trudimo se da između proučavanih pojava

ustanovimo određene pravilnosti“.

Sistematičnost

–

u nauci, stvaranje teorija ima za cilj da se u njima

poveže što više iskustvenih iskaza, tj. naučnih zakona

. Pojmovi se

povezuju u uredjenu i logički neprotivrečnu celinu (što se vidi u npr.

medicinskom leksikonu, sociološkom i sl.)

________________________________________________________________________

SAZNAJNI CILJEVI SOCIOLOGIJE

kao teorijske (mada i empirijske) nauke su:

OBJAŠNJENJE i RAZUMEVANJE društvenih pojava, ali neki teoretičari insistiraju
na jednom, drugi na drugom od ovih ciljeva. Usresredjuju se u istraživanju na
jedno, pa vidimo velike razlike i u sociološkim teorijama. Sociologija teži da
istraži UZROKE, UTICAJE DRUŠTVENIH POJAVA JEDNIH NA DRUGE i da PREDVIDI
društvene pojave.

Neki teoretičari

smatraju da je cilj sociologije:

objasni

društvene pojave

OBJAŠNJENJE

naučni iskaz kojim se neka pojava povezuje sa drugim pojavama

da bi se utvrdio

uzrok

njenog nastanka, njeno

porekl

funkcija

i sl.

Ali to je u

sociologiji teško, jer svaka pojava obično ima više uzroka.Objašnjenje se odnosi

III:

Neki teoretičari smatraju

da razumevanje

društvene pojave

ujedno

znači i

njeno

objašnjenje

(pojava je objašnjena ako pravilno protumačimo smisao koji

ljudi daju svojim aktivnostima.

PREDVIDJANJE

onoga što bi se moglo odigrati u

BUDUĆNOSTI

u sociologiji je

teško (u meteorologiji, kamo li u sociologiji), pa je u sociologiji moguće tragati
samo za

VEĆOM VEROVATNOĆOM

da se nešto dogodi na predvidjeni način

NAUČNI ZAKON U SOCIOLOGIJI

NAUČNI ZAKONI uopšte –

sadrže suštinske, relativno stalne veze i odnose

medju pojavama.

Iz gore navedenih razloga, naučni zakoni u sociologiji su VIŠE HIPOTETIČKI
FORMULISANA ( ali ISKUSTVENA) UOPŠTAVANJA. To ne znači da ih nema,
oni su podloga naučnog objašnjenja. Oni su zbog dinamike društvenog života
i PODLOŽNIJI PROMENAMA od zakona u prirodnim naukama (a i ovi su
podložni promenama – zato govorimo o relativnoj trajnosti naučnih zakona).
Primer za naučni sociološki zakon je ZAKON DRUŠTVENE PODELE RADA –
jer je podela rada bila i biće zastupljena u svim društvima (o podeli rada .
više u delu RAD I EKONOMSKI ASPEKTI DRUŠTVA)

DEFINISANJE SOCIOLOGIJE

SOCIOLOGIJA je NAUKA O DRUŠTVU

(societas + logos)

Ona je:

DRUŠTVENA

nauka – za razliku od prirodnih (kriterijum ove podele nauka je

PREDMET PROUČAVANJA), zato što proučava društvene pojave, a ne npr. zašto
pada kiša).

(UDŽBENIK str. 11.) POZITIVISTI I ANTIPOZITIVISTI:

Pozitivisti smatraju da je cilj sociologije OBJAŠNJENJE PRAVILNOSTI, tj.
traženje uzroka društvenih pojava. Kao što u prirodi, na nula stepeni se
voda smrzava, tako u društvu postoji pravilnost da npr. u ekonomskim
krizama opada procenat razvoda i jača stabilnost braka. Važno je po njima,
zato, PRIMENJIVATI METODE PRIRODNIH NAUKA.

Antipozitivisti se sa gore pomenutim ne slažu, kažu da te metode nije uvek
lako primeniti u društvenim naukama, a sociologija i prirodne nauke se
značajno razlikuju. RAZUMEVANJE JE CILJ SOCIOLOGIJE (motiva aktera u
određenom kontekstu), jer ljudi se u istoj situaciji mogu različito ponašati-
npr. u slučaju požara mogu izgoreti ako se parališu, ali mogu i pobeći,
pokušati da ga ugase...Za razliku od njih, u prirodi, drvo će izgoreti (ako ga
ljudi ne ugase)

OPŠTA

je za razliku od posebnih društvenih nauka (npr. ekonomije,

politikologije...), a kriterijum ove podele nauka je OBIM PREDMETA proučavanja.
Dok recimo ekonomija proučava samo ekonomske pojave, politikologija-političke
i sl. , sociologija proučava SVE DRUŠTVENE pojave i njihov MEDJUUTICAJ (npr.
uticaj politike na ekonomiju i obrnuto – npr. odluka o izgradnji fabrike „Fruktal“
u bivšoj Jugoslaviji je doneta pod direktnim uticajem politike, a ne po proceni
ekonomskih stručnjaka).

Npr.

(UDŽBENIK str. 7.) Ličnim problemom Georga Nojrera, kupoholičara, se

neće baviti sociologija, „lek“ za potrošačku maniju će mu ponuditi
psihologija. Sociologija se bavi objašnjenjem masovne društvene potrošnje,
tz. „POTROŠAČKIM DRUŠTVOM“, kada se čak većina članova jednog društva

Lično mišljenje o stoičkoj filozofiji

Problemi sa sadržajem

Problemi sa kupovinom i pristupom

Tehnički problemi

Kršenje pravila

Ostalo

Više u Filozofija

Imanuel Kant i njegova filozofija

Obrazovanje kao komponenta karijernog vođenja i savetovanja u tranzicionim periodima profesionalnog razvoja odraslih

Roditeljsko vaspitanje