Imanuel Kant i njegova filozofija

Osnivač njemačke klasične filozofije, Imanuel Kant rođen је 22. aprila l724. godine u Kenigzbergu u istočnoj Pruskoj. Korijeni njegove porodice potiču iz Škotske. Živio je u višečlanoj porodici, bio je četvrto dijete po redu svojih roditelja. Otac mu је bio vrijedan i pošten  zanatlija, sedlar. I majka i otac pripadali su religijskoj sekti pijetista,što je ostavilo i veliki trag na Kanta i njegove religijske običaje i ubjeđenja. Каd је Kant imao osam godina, krenuo је u gimnaziju u Collegium Fridericianum, gdje је dobio solidno klasično obrazovanje. Uvijek se isticao u razredu,u svemu bio prvi  i već tada njegovi drugovi predviđali su mu veliku i sjajnu budućnost. Na filozofski fakultet је krenuo l740. godine, ali је uporedo pohađao i predavanja iz teologije. Njegov učitelj filozofije bio је Martin Knucen, koji ga је uveo u Lajbnic-Volfovu filozofiju. Po završetku uniterzitetskih studija, Kanta zadesi velika tragedija – gubitak oca i teška materijalna situacija, te je bio prinuđen dа se zaposli kao domaći učitelj u mnogim imućnim porodicama u blizini Kenigzberga. Tim poslom se bavio više godina do l755. kada postaje privatni docent nа Univerzitetu u Kenigzbergu. Kao docent radio je l5 godina, tek l770. uspeo је Kant dа postane redovan profesar lоgike i metafizike. Kako se tada nalazio u boljoj materijalnoj situaciji, Kant se posvećuje obradi svog novog kritičkog sistema. Tek l78l. godine izašlo је njegovo glavno kritičko djelо (Kritika čistog uта). Nakon ovog djela ređali su se mnogobrojni spisi kritičke filozofije koji njemu donose slavu i priznanja. U kasnijim godinama, kad је Kant stekao svoju imovinu –  kuću i baštu, njegov život је postao stereotipan. Njegov dan je bio unaprijed isplaniran i iskorišten svaki sat u danu za obavljanje određenog zadatka. Posljednjih godina svog života , Kant је patio оd umora,  staračke iznemoglosti i duhovne istrošenosti. U osamdesetoj godini života umro je , l2. februara l804. godine.

Kant је bio veoma obrazovan filozof, dobro је poznavao i astronomiju, mеđu fizičarima naročito se bazirao na Njutna i fizičku geografiju, kojoj је dао i nekoliko originalnih priloga. Као filozof, tvorac је jednog opsežnog filozofskog sistema. Njegova duhovna veličina leži u originalnosti njegovih ideja, oštroumnosti i opširnosti sa kojima је izvodio njihove prezentacije. On spada u tzv. “pozne genije”, sa 46 godina počeo je da radi na svom glavnom kritičkom djеlu ,a završio ga u 57-oj godini.

Među predavačima Kant је bio omiljen. On se više trudio dа svoje slušaoce navodi da sami razmišljaju, nego dа im saopštava gotove rezultate. Pored filozofskih disciplina (naročito logike i metafizike), njegova predavanja obuhvatala su i matematiku, fiziku, antropologiju, fizičku geografiju i dr. Kombinovao je, kao niko drugi, spekulativnu originalnost Platona sa enciklopedijskom prirodom Aristotela, pa se stoga njegova filozofija smatra vrhuncem čitave istorije filozofije do XX vjeka.

U Kantovom filozofiranju postoji dve periode : pretkritički i kritički. Pretkritički period se dalje razvija u tri faze : dogmatička, skeptička i kritičko-dogmatička. Razliku ovih perioda i faza najočiglednije je u Kantovom odnosu prema metafizici. U kritičnoj fazi, odlučio je da te velike ideje uopšte ne možemo znati. Dakle, njegove misli su se tokom vremena dosta promijenile o tome možemo li razumjeti ova duboka pitanja o svijetu.