Odlomak

Drecke se u tekstu „Pragmatična dimenzija znanja“ osvrće na Angerovu analizu aposlutnih pojmova i skeptički zaključak koji Anger izvlači iz nje i daje svoju teoriju kao odgovor na taj zaključak. Takođe, ta teorija utiče na epistemološki princip deduktivne zatvorenosti znanja (dalje DZZ) koji mi intuitivno koristimo da proširimo naše znanje. Ali, taj princip je i glavno oruđe u kartezijanskom skeptičkom argumentu kojim se pobija to da mi uopšte imamo znanje o spoljašnjem svetu. Odnos Dreckeove teorije (dalje TRA) i DZZ-a ću razmotriti nakon njihovog izlaganja.
Analizirajući pojam „ravan“ i posmatrajući neku površinu, za nju Anger kaže da je ravna ako je ona bez ikakvih ispupčenja i da nije ni malo iskrivljena; u tom smislu je termin „ravan“ apsolutan. Naravno, mi veoma često poredimo neke stvari posmatrajući jednu kao ravniju od druge. Recimo, ogledalo je ravnije od puta. Međutim, ovo je samo stepenovanje u smislu koliko se neka površina približava „ravnom“, dok površinu koju nazovemo ravnom ne možemo upoređivati ni sa čim drugim, zato što nema površine koja je ravnija od nje. Problem nastaje kada ovaj pojam primenimo na fizičke stvari.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Filozofija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari