Novovekovna filozofija

Moderna evropska kultura, pa i filozofija počinje renesansom (14-16 vek). Za nju se vezuje raskid sa religioynom civlizacijom srednjeg veka i prelaz ka civilizaciji koja počiva na razumu u tumačenju prirode i društva, ponovno otkrivanje čoveka i oslobadjanje od religije srednjeg veka. Osnovna odlika ovog perioda evropske istorije je višestruka protivurečnost društvenog života iz čijeg previranja proizilazi moderna evropska civilizacija. To su suprotnosti izmedju hrišćanske civilizacije srednjeg veka i nehrišćanjske antičke civlizacije.

• Модерна филозофија је најјачи израз у мишљењу Декарта и Бекона и њихових. следбеника. Декарт је оснивач рационалазима, а Бекон претеча емпиризма. У средиште пажње постављају проблем сазнања. Бекон истиче да је нови циљ сазнања моћ човека над природом за шта је неопходна индуктивна метода при проучавању искуства, а Декарт трага за темељем сазнања у самом људском разуму како би открио методу која може да надвлада сумњу у поузданост сазнања.

• Поред рационализма и емпиризма модерно доба ће створити и просветитељски покрет чији ће образовни оптимизам пружити оправдање француској буржоаској револуцији. Филозофија Канта којом почиње немачки класични идеализам најубедљивије ће показати промену тачке гледишта у филозофији. Његова критичка моћ сазнања изразиће “коперникански преокрет” у односу човека као субјекта и света као објекта истичући да je наше сазнање света производ наше сазнајне моћи, а не одраз стварности, Врхунац поверења у моћ људског мишљења показаће Хегел који истиче да се у самом мишљењу најконкретније показује стварност тј. да је историја непрекидан напредак у погледу поклапања стварности и ума, као и у погледу стварања слободе. Вера у могућност рационалног уређења односа у друштву путем објективне праксе наћи ће свој израз у мишљењу Маркса који ће инспирисати мног е друштвене покрете и социјалистичке револуције У 20.веку.

F. BEKON- UČENJE O IDOLIMA

U srednjem veku je naučno istraživanje prirode bilo svim sredstvima gušeno. Frensis Bekon 1561-1626 koji je živeo u Engleskoj u vreme prvobitne akumulacije kapitala najbolje je uočio potrebu društva za obnovom i razvojem nauka. U svom nedovršenom delu Velika obnova on piše da filozofija i nauke već dve hiljade god stagniraju i da je imperativ vremena razvijati nauke i filozofiju. Osnovni cilj filozofije po Bekonu je poboljšanje ljudskog života a cilj nauke je praktična korist. On smatra da se ovi ciljevi mogu postići ako se ostvari pobeda nad prirodom i vlast nad prirodnim zbivanjima. Svrha filozofije je saznanje prirode. Silogizam se sastoji iz sudova a sudovi iz pojmova pa ako su pojmivi pogresni ili nejasni ili pogresno povezani i sam silogizam je pofresan. To znači da je glavni zadatak ispravne metode da nam omoguci dobijanje istinitih i jasnih pojmova. A taj zadatak može resiti samo empirijska metoda, jedna nova forma pristupne i sistemske indukcije koja polazi od pojedinačnih činjenica pa se postepeno uzdiže do najopštijih zaključaka.Prema tome treba pronaci novi oblik indukcije. Medjutim da bi primena te nove forme indukcije mogla biti uspesna treba najpre izvrsiti čiscenje ljudskog duha od zabluda odn laznih predstava koje nemaju svoje poreklo u objektima vec u subjektu. Te zablude razuma Bekon naziva idolima. On razlikuje četiri vrste idola: idoli roda(plemena), idoli pećine, idoli trga i idoli pozorišta.