Kantov agnosticizam

Кантов агностицизам

Димитрије Марковић, IV-1

Увод

У почетку треба да одредимо за какав се агностицизам Кант залагао. 

Постоје многе скале и различити погледи на агностицизам, где се може 
одредити којем степену веровања припада ваше мишљење. Канта неки 
сматрају за радикалног атеисту, док неки од правих атеиста одбацују 
његово учење јер га сматрају прикривеним теистом, а већина га сматра 
агностиком. Ја бих његово мишљење поделио на филозофско и приватно, 
где бих филозофско мишљење поделио на теоријско и практично. Кант је 
агностик   био   у   погледу   сазнања   да   Бог   постоји,   што   би   било   његово 
теоријско али не и његово приватно или практично мишљење. Фредерик 
Коплстон наводи да се без сумње зна да је Кант био верник, пример у 
прилог тога се види у делу Томаса де Квинсија „Последњи дани Имануела 
Канта“, дело написано по сведочењу Кантових пријатеља, где пише да је 
Кант једном рекао: „Господо… уверавам вас, нека ми је Бог сведок, ако би 
ме још ове исте вечери смрт позвала…дигао бих руке пут неба и рекао: 
`Нека је благословен Бог`“. Овај пример је његово приватно мишљење и 
веровање, али и кроз његову практичну филозофију можемо доћи до 
истог закључка, а то је да је Кант веровао да Бог постоји, што би значило 
да   није   био   агностик.   Многи   су   упућивали   приговор   Кантовој 
филозофској подељености на теоријски и практични ум, где се једном 
каже   да   не   знамо,   а   други   пут   да   морамо   да   претпоставимо   да   Бог 
постоји. Према мом мишљењу Кант је сам указао на пут уједињења када 
је   рекао:   „Морао   сам   ограничити   знање   да   бих   оставио   места   за 
веровање“, а тај пут је вера. Нама сада преостаје да појаснимо како је 
Кант дошао до таквог мишљења. Прво морамо из свега овога  закључити 
да је главни проблем код Канта управо метафизика за коју сам каже да је 

5