Aristotel

Аристорел је пореклом са севера Грчке, из града Стагире на Халкидику наспрам Свете Горе. Његов отац Николах био је лекар, по легенди је припадао реду Асклепиада назаваном тако по митском оснивачу хеленске медицине Асклепију, тесалском кнезу. Аристотелов отац је као лекар живео на двору македонског краља Аминта, деде славног освајача Александра Македонског. Аристотел се родио 384. године ст. ере, био је више од четрдесет година млађи од Платона. Живео је шездесет и две године.

       Као седамнаестогодишњи младић допутовао је у Атину. Прво је био ученик Искоратове школе реторике и политике, али је убрзо прешао у Платонову Академију, где је остао пуних двадесет година, све до Платонове смрти. Пошто није наследио вођење Академије, Аристотел је напустио Атину, да би  се у њу вратио тек после дванаест година одсуствовања из Атине, осам је провео на двору Филипа Македонског, где се око две године бавио васпитавањем тринаестогодишњег Александра, будућег императора.

       По повратку у Атину, Аристотел је убрзо отворио филозофску школу – Ликеј (335. године) названу тако по месту где се налазила: то је било вежбалиште на којем је раније постојало светилиште Аполона Ликејског. Припадници Аристотеловог Ликеја убрзо су названи перипатетичарима (пери – патео = шетати, обилазити, ићи около и отуда реч перипетија), јер је Аристотел држао своја предавања и водио разговоре са ученицима шетајући по стазама парка у Ликеју.

       Као и Платонова Академија и Аристотелов Ликеј био је институција која је касније служила за узор при оснивању универзитета и гимназија.