Feminizam i prava žena

Da li u današnjem svetu ima mesta za feminizam? Da li danas, kada su osvojene mnoge slobode, kada ima osnova za govor o sve većoj ravnopravnosti muškaraca i žena, kada se žene sve češće i sve raznovrsnije pojavljuju u mnogim sferama javnog života, ima smisla govoriti o feminizmu? Mnoge mlade žene koje uživaju stečena prava i slobode ne prepoznaju uticaj koji je rad prethodnih pokoljenja žena imao na njihove živote, što često, nažalost, vodi izostanku solidarnosti i razumevanja onih žena koje «same nisu uspele» da nadmaše «zastarele» društvene zahteve i norme. Ako bismo pokušale da razložimo našu svakodnevicu – u kojoj se prepliću privatna i javna sfera, u kojoj radimo, glasamo, čitamo, vodimo ljubav, pratimo medije, govorimo, odlazimo na izložbe, u crkvu ili na mirovne skupove – naićićemo na stvari o kojima žene do pre samo stotinak godina nisu mogle ni da sanjaju, a koje danas predstavljaju sastavni deo naših života. Feminizam je tome umnogome doprineo, iako toga najčešće nismo nimalo svesne.

Feminizam kao pokret vezan je za period buržoaskih revolucija koje su istakle zahteve za slobodu i ravnopravnost, okupljajući široke narodne mase u borbi protiv okova preživelog feudalnog sistema.
Reč „feminizam“ ulazi u francuski jezik počev od 1837. godine. Proučavanje „položaja žena kroz vekove“ nameće implicitno problem norme, to jest određenja u odnosu na koje bi se taj položaj mogao proceniti.