Универзитет у Нишу
Факултет спорта и физичког васпитања
Физиолошке смернице за физичку активност код особа са
кардиоваскуларним болестима
(Семинарски рад)
Ниш, 2012.
Садржај
4
Анатомија срца
Срце је шупљи мишићни орган, облика неправилне тростране пирамиде и смештено је у
средњем делу доњег средогруђа. Прихвата крв венским судовима, након чега је истискује
у артеријски систем и на тај начин омогућава стални проток крви кроз циркулациони
систем и нормалну размену материја у ткивима. Тежина срца је обично од 300 до 500
грама и просечно је величине стиснуте песнице. Десна венска и лева артеријска половина
чине срце. Свака половина има две преткоморе и две коморе, међусобно одвојене зидом,
односно септумом који спречава мешање леве и десне половине срца.
Интервентрикуларни септум дели десну и леву комору, а интератријални септум десну и
леву преткомору. Преткоморе и коморе на десној страни носе назив десно срце, а
преткоморе и коморе на десној страни лево срце.
Горња шупља вена и доња шупља вена се уливају у десну преткомору. Коронарни синус
се улива испред и испод ушћа доње шупље вене. Зид десне срчане преткоморе је највећим
делом гладак и раван, изузев у предњем издвојеном делу који се назива десна аурикула.
Десна комора је облика тростране пирамиде чија је база окренута позади (видети слику 1).
На њој се налазе десни преткоморно-коморни отвор (повезује десну преткомору и десну
комору) и отвор плућног артеријског стабла. Зидови десне срчане коморе су неравни и са
њих полазе три мишића – папиларни мишићи. Од отвора плућног артеријског стабла
полази плућно артеријско стабло које одводи крв у десно и лево плућно крило. Три мала
залистака полумесечастог облика отварањем и затварањем регулишу отицање крви из
десне коморе. Лева срчана преткомора је мања од десне срчане преткоморе. Плуће вене се
уливају на њеном задњем зиду. Лева срчана комора је највећа срчана шупљина и има
облик спљоштене купе (видети слику 1). На њој се виде леви преткоморно-коморни отвор
(повезује леву срчану преткомору и леву срчану комору) и отвор аорте који затвара
залистак аорте која се састоји из три мала полумесечаста залистака (регулише се отицање
крви из леве срчане коморе у аорту).
5
Слика 1.
А – аорта, B – лева комора, C – десна комора и D – плућна вена
http://sr.wikipedia.org/sr/Срце
Физиологија срца
Регулација рада срца је тројака: ауторегулација, нервна регулација и хуморална регулација
или крвна регулација. Ауторегулација спроводи се тако што срце реагује на промене
количине крви која у њега протиче, док се нервна регулација срца одвија преко инервације
срца аутономним или вегетативним нервним системом. Хуморална регулација састоји се у
томе да различите материје које се налазе у крви утичу на рад срца. Од хормона највећи
утицај имају адреналин и тироксин, а од минералних материја калијум и калцијум.
Значајно је поменути и аутоматизам срца који подразумева способност срца да се
контрахује под дејством импулса који се у њему стварају. Они се стварају у тзв.
аутоматском или спроводном систему срца. Када се говори о пулсу, сматра се да је број
