1. УВОД
Устав је најзначајнији и највиши правни акт у хијерархији правних аката.
Свака држава има устав. Код неких држава он није исказан као јединствен општи
правни акт у писаној форми. Устав, најчешће, доноси законодавни орган у
одређеном уставотворном поступку. Међутим, њега може донети и специјални
уставотворни орган, конституисан и предвиђен само за ту прилику. Устав понекад
може бити и наметнут од стране шефа државе у недемократским државама. Тако
наметнут устав назива се октроисани устав.
“ Устав је, углавном, исказан у писаној форми, али може бити и у неписаној
форми. Може бити чврст и мек. Ако је чврст, тежи је поступак његовог мењања, за
разлику од меког, где је лакши поступак његове измене.
Устав је на челу хијерархије општих правних аката. Сви остали општи
правни акти у хијерархији заузимају неко од нижих места испод устава, и у односу
на њега имају мању правну снагу. Они морају бити у складу са уставом. “
1
1
М. Жижић,
Увод у право,
Косовска Митровица – Нови Пазар 2007, 218
1
2. ДЕКЛАРАЦИЈА ПРАВА ЧОВЕКА И ГРАЂАНИНА
После укидања феудалног режима, Уставотворна скупштина је закључила да
се пре ступања изради устава донесе једна Декларација права. Идеја је била да
Декларација права човека и грађанина треба да садржи основне идеје будућег
устава Француске.
Пројект ове Декларације Скупштини је поднео Американац Лафајет. Не
само личност предлагача, него и садржај Декларације указивао је на амерички
утицај. О Декларацији се дискутовало око две недеље, а коначно је усвојена
26.
августа 1789. године.
У првим члановима Декларације каже се да “ људи се рађају и живе
слободни и једнаки у правима , а циљ сваког политичког удруживања је очување
природних и незастаривих права човека. Ова права су слобода, својина, сигурност
и отпор угњетавању. “
2
Слобода се дефинише као “ могућност да се чини све оно што не шкоди
другоме “
3
: границе уживања слободе могу бити одређене само законом. У
доношењу закона, који представља израз опште воље, имају право да учествују сви
грађани лично, или преко својих представника. “ Закон мора бити исти за све, било
да штити, било да кажњава. “
4
Декларација садржи одредбу о слободи узражавања мисли, али не и о
слободи удруживања коју су творци Декларације заборавили из мржње према
2
Др М. Павловић,
Правна историја света,
Крагујевац 2000, 287
3
Ibid.,
288.
4
Ibid.,
289.
2
њено вршење.”
7
Али, народ, коме припада сва власт, не може сам да је врши. Зато
је он делегира, и то према начелу поделе власти. Законодавну власт народ делегира
Народној скупштини, извршну власт Краљу, коју он врши преко министара, а
судску судијама изабраним од народа. На овај начин, измирено је монархијско
начело с начелом народне суверености. “ Следствено, уместо старе титуле “ Краљ
по милости божјој “ , монарх је добио титулу “ Краљ Француза “. “
8
Из Устава је
проистекла конституционална монархија, која је била најсличнија енглеској
монархији, али се ипак од ње разликовала у више важних елемената. “ Пре свега,
између краља и нације постоји нужна повезаност и принудна сарадња ; краљ је
поглавар нације али његова власт произлази из пристанка нације, и он легитимно
влада само ако се покорава конститутивним одредбама уговора који се зове и устав
краљева. “
9
Стекавши право да одгоди ступање на снагу неког акта и до шест година,
краљ је стекао невероватно јако уставно оружје, којим је могао да блокира све
иницијативе Законодавне скупштине. На тај начин проузрокована пат позиција
била би опасна и у нормалним приликама, док се у условима револуције и рата
показала као фатална : након само годину дана важења, она је уништила и Устав, и
Законодавну скупштину, па и самог краља. “ Устав је стављен ван снаге 21.
септембра 1792, чиме је дефинитивно покопана нада уставотворца да је са краљем
могућ дугорочни компромис. “
10
7
Др М. Павловић,
Правна историја света,
Крагујевац 2000, 290
8
Ibid.,
291
9
А. Молнар,
Расправа о демократској уставној држави,
Београд 2002, 34
10
Ibid.,
36
4
