Frazeologizmi sa nazivima tela u srpskom i engleskom jeziku

Osnovnu građu svakog jezika čine reči. To je oduvek bilo
najinteresantnije polje za istraživanje bilo u etimološkom, semantičkom, morfološkom ili nekom drugom pravcu. Deo nauke o jeziku koji se bavi izučavanjem reči je leksikologija.
Deo leksikologije koji osim pojedinačnih reči proučava i
frazeologizme, ustaljene kombinacije dve ili više reči, koje su izgubile svoja primarna značenja i povezale se u jednu novu značenjsku celinu iskazujući nove sadržaje, naziva se frazeologija. Pored ovog naziva, za ove skupove reči
u našem jeziku koriste još i sledeći nazivi: idiomi, idiomski izrazi,
frazemi i frazeološka jedinica.

Frazeologija je reč grčkog porekla, nastala od grčke reči phrasis- što
znači izraz, govorni obrt i logos- što znači učenje, nauka. To je jedna od najmanje ispitanih oblasti jezika, toliko da ni sam frazem ili
frazeologizam kao njena osnovna jedinica do danas nije jasno definisan.
Međutim to nije samo problem u našem jeziku, već i kod drugih jezika. Na primer u engleskom jeziku se koriste termini phraseme, collocations, idioms…
Takođe postoji velika nedoumica oko toga šta je idiom, a šta frazem.
Frazemi su jedinice jezika značenjskoga karaktera, koje se kao celina
reprodukuju u govornom aktu, raspolažući pri tome najmanje dvema punoznačnim rečima.