1
. .
М Н
Творба ријечи у српском језику
ГЛАГОЛСКЕ
ИМЕНИЦЕ
Глаголске именице ,
1
као што им и сам назив каже, су мотивисане глаголима,
а означавају вршење глаголске радње (
чување, берба
) или резултат свршене
радње (
обећање, побједа
).
Односно, глаголске именице
*
су изведене именице чија је мотивна ријеч
глагол, а означавају исто што и инфинитив глагола – радње, стања или
збивања.
Већина глаголских именица мотивисана је глаголским придјевом трпним и
редовно од несвршених глагола:
љубљен – љубљење,
пјеван – пјевање
,
рјеђе од свршених глагола:
обећан – обећање,
ускрснут – ускрснуће
.
У творбеној анализи из њих можемо уочити јотовану основу и суфикс
–е
(
чувањ-е, орањ-е, ганућ-е, улегнућ-е
), а то значи да се при творби глаголских
именица суфиксом
–е
јављају алтернације
н/њ
(
чуван – чување, оран – орање
)
и
т/ћ
(
ганут – гануће, улегнут – улегнуће
).
Глаголске именице чије су мотивне ријечи
прелазни (транзитивни) глаголи
,
који у својој промјени имају облике глаголског трпног придјева на
–н
и
–т
.
Оне настају по моделу:
[
читати
]
читан–
+
– 'е
>
[
читањ
–е
>
] читање,
[
распети
]
распет–
+
–'е
>
[
распећ
–е
>
] распеће,
тј. везом основе узете од трпног придјева мотивног глагола и суфикса
–е
испред којег је јотовани аломорф творбене основе (
читан, –а, –о: читањ–е,
–а, –у, –ем ...; распет, –а, –о: распећ–е, –а, –у, –ем ...
).
1
У традиционалној граматици су се именицама називале само именице са завршецима
–ње
и
–ће
(
пливање
,
гануће
).
2
. .
М Н
Творба ријечи у српском језику
Терминима историјске граматике, модел се изражава шемом:
[
читати
]
читан–
+
– је
>
[
читан –је
>
]
читање,
[
распети
]
распет–
+
– је
>
[
распет–је
>
]
распеће
,
тј. везом глаголског трпног придјева мотивног глагнола са суфиксом
–је
који
је јотовао завршене сугласнике творбене основе
н
и
т
дајући сугласнике
њ
и
ћ
.
Како сваки прелазни глагол може имати у својој парадигми облик трпног
придјева, број глаголских именица које се граде по овом моделу је
неограничен, нпр.:
писање, орање, кошење, низање, прављење, копање,
бројање, ношење
и сл.
Глаголске именице чије су мотивне ријечи непрелазни (интранзитивни)
глаголи, који у својој промјени не могу имати облике глаголског трпног
придјева на
–н
и
–т
. Оне настају по моделу
[
блистати
]
блиста–
+
– ње
>
блистање,
[
сванути
]
свану–
+
– ће
>
свануће
.
То значи да им се за творбену основу узима инфинитивна основа мотивних
глагола и на њу додају суфиски
–ње
и
–ће
. Тако су добијене именице:
летење, блистање, сијање, боловање, обољење, улегнуће, прегнуће
и сл.
Највише је именица од имперфективних (несвршених) глагола, али их исто
тако много има и од перфективних (свршених) глагола, нпр., осим наведених
и глаголи као што су:
обољење (:обољети), распеће (:распети) итд.
Основу с алтернацијом
ије/је
,
ије/е
имају само глаголске именице
мотивисане глаголским придјевом трпним свршених глагола:
исцијељен – исцјељење,
истријебљен – истребљење,
опредијељен – опредјељење,
унапријеђен – унапређење ...
