Imovinske sankcije

Uvod

Građansko pravo je deo objektivnog prava i predstavlja skup opštih pravnih normi kojima se regulišu građanska subjektivna prava, i svi bitni elementi. Uobičajeno je da ne postoji tačno određen pojam građanskog prava već se koristimo predmetima i metodama. Građansko pravo reguliše status i pravni položaj subjekata u građanskom pravu. Zbog toga postoje razne oblasti i situacije koje se razlikuju po mnogim osobinama i upravo zbog toga koristimo se sigurnim načelima koji pomažu da utvrdimo odnos koji postoji između subjekata i njihovih obaveza.

Načelo predstavlja opšte usvojene ideje vrednosti koje nam služe za regulisanje pojedinih pravnih odnosa i pravo koja poseduju subjekti tih odnosa. Imamo opšta i diferencijalna načela. Opšta se koriste kod svih grana prava, pa samim tim i građansko pravo se njime služi, a diferencijlna su svojstvena samo granama građanskog prava, a to su:

1. Autonomija volje,
2. Ravnopravnost strana,
3. Prenosivosti (prometljivosti imovinskih prava),
4. Imovinske sankcije,
5. Zaštita na privatni zahtev,
6. Dispozitivnosti norme.

Imovinske sankcije

Sva napred pomenuta načela jako su bitna za punovažnost pravnih poslova u građanskom pravu. Akcenat se uvek stavlja na načelo autonomije volje, jer iz njega proističu volje strana a to je najbitniji uslov za važnost pravnog posla.

Kada se povrede pravne norme kao i kod drugih grana prava sledi sankcija koja predstavlja negativnu posledicu prema licu koje je prekršilo neko pravilo. Ta sankcija uglavnom pogadja ili lice ili njegovu imovinu. Kada dodje do povrede građansko pravnih pravila predviđena je imovinska sankcija koja se tiče imovine počinioca krivičnog dela.

Lice koje je drugome prouzrokovalo stetu dužno je da tu štetu nadoknadi i upravo je to smisao ovog načela. Ukoliko lice nije u mogućnosti da isplati štetu, ono se ne može zameniti zatvorskom kaznom. Jer, po pravilima iz Evropske konvencije o zaštiti prava i čoveka, „niko ne može biti lišen slobode samo zato što ne može da izvrši neku ugovornu obavezu“, pa tako sve države koje su ratifikovale ovaj dokument moraju se pridržavati tog pravila.

Imovinska sankcija kod građanskog prava ne plaća se državi (kao kod krivičnog prava) već je cilj da se nadoknadi šteta licu koje je pretrpelo određenu povredu prava. Imovinska sankcija plaća se oštećenom licu da bi se doveo u normalno stanje njegov ekonomski položaj koji je imao pre povrede (reparacije) ili da mu se omogući zadovoljavanje na neki drugi način (satisfakcija). Može se javiti u obliku naturalne ili novčane restitucije. Novčana restitucija se vrši kada naturalna restitucija nije moguća ili se priroda stvari protivi vraćanju. Naknada štete se uvek izražava u novčanom obliku. Osnovni cilj imovinske sankcije jeste da lice koje je oštećeno povrati svoje pređašnje stanje.

Građanska subjektivna prava su pretežno imovinske prirode, pa je i sankcija za njihovu povredu imovinska. Imovinska sankcija je u modernom pravu osnovna sankcija u građanskom pravu. “Dužnik duguje a njegova imovina odgovara”.

Međutim, ako dođe do povrede časti, može se naložiti sankcija izvinjenja, povlačenja neistinite tvrdnje, iseljenje iz stana protivzakonito useljenog lica i sl. Ove sankcije uperene na ličnost su retke I predstavljaju izuzetke.

Imovinske sankcije ili kazne u Rimskom pravu obuhvataju konfiskaciju cele ili dela imovine. Vrednost ukradene stvari bila je stostruka. Zato su neki osumnjičeni počinili samoubistvo pre nego što budu osuđeni – da im imovina ne bi bila konfiskovana i da bi spasili porodicu od „prosjačkog štapa“.

Kada su potrebe države narasle, a privreda više nije bila u stanju da izdržava veliki državni aparat i vojsku, vladari su često proglašavali za neprijatelje i zločince nevine bogate ljude kako bi se domogli njihovih imanja.

Imovina je u Rimskom pravu mogla biti konfiskovana i zbog uvrede veličanstva. Takva lica bila bi osuđivana i njihova imena objavljivana su na više mesta u gradu – svaki građanin imao je pravo da ih ubije i da za to dobije nagradu, slobodni građani dobijali su novac, a robovi slobodu i nešto novca. Oni koji bi im pružili sklonište ili drugu vrstu pomoći mogli su biti kažnjeni.