ИКТ у настави природе и друштва

Пре неколико деценија могли смо да функционишемо ефикасно цео радни век, користећи знања стечена у средњој школи или на факултету. Данас, захваљујући убрзаном развоју технологије и интернета,такву „комфорност“ ниједан професионалац себи не може да дозволи. Знање се повећава експоненцијалнои још брже застарева.

Према истраживању Америчког удружења за обуку и документацију(astdcascadia.org), обим знања у последњих десет година удвостручен је и удвостручава се свакихосамнаест месеци, што значи да се у многим областима његова употребљивост мери месецима и годинама,не деценијама као раније. У области учења и образовања то значи следеће:

-већина данашњих ученика ће се у току свог радног века кретати у различитим, често

међусобно неповезаним областима живота;

-формално образовање више не задовољава све наше образовне потребе, па неформално и

информално образовање постају важни фактори процеса учења – учење преко заједница праксе,личних мрежа за учење, учење у раду итд;

-учење постаје континуирани процес који траје целог живота (целоживотно учење);

-„знати како“ и „знати шта“ су допуњени са „знати где“ (где пронаћи потребно знање).

Ове промене наметнуле су преиспитивање начина на који учимо и подучавамо, јер је постало јаснода традиционално организована настава није довољна за постизање квалитетног образовања. Одобразовних система и наставника очекује се другачији приступ, прилагођен условима информационогдруштва. Наставник не може више да буде искључиво предавач, већ он треба да подстиче и усмераваучење у чијем је центру ученик, да користи информационо-комуникациону технологију, која је од великогкултуролошког значаја за младе људе и да помоћу ње додатно мотивише и ангажује своје ученике.