Informacioni sistemi

UVODNA RAZMATRANJA

Uloga informacione tehnologije je da poslovnim sistemima i organizacijama pruži stratešku prednost, olakšavajući rešavanje problema u poslovanju, povećavajući produktivnost i kvalitet, poboljšavajući uslugu korisniku, usavršavajući komunikaciju i saradnju te tako omogućavajući da se reorganizuje poslovni proces, odnosno omogući reinženjering poslovnih procesa. Upravljanje informacionim resursima, novim informacionim tehnologijama i komunikacionim mrežama postaje kritični faktor uspeha u operacijama mnogih poslovnih sistema i organizacija i biće ključno za opstanak poslovanja u digitalnoj ekonomiji. Informaciona tehnologija opisuje kombinaciju računarske tehnologije (hardware i software), telekomunikacione
tehnologije, netware, groupware i humanware.

• Hardware – fizička oprema kao što su mehanički, magnetski, elektronski ili optički uređaji.
• Software – predefinisane instrukcije koje kontrolišu rad računarskih sistema ili elektronskih uređaja. Softver koordinira rad hardverskih komponenata u jednom informacionom sistemu. Softver inkorporira standardne softvere kao što su operativni sistemi ili aplikacije, softverski procesi, veštačka inteligencija i inteligentni agenti i korisnički interfejs.
• Telekomunikacije – prenos signala duž različitih distanci koji uključuju i prenos podataka, slika, glasova koristeći radio, televiziju, telefoniju i druge komunikacione tehnologije.
• Netware – oprema i softver neophodni za razvoj i podršku mreže računara, terminala i komuniokacionih kanala i uređaja.
• Groupware – komunikacioni alati kao što su e-mail, videokonferencije i dr., koji podržavaju elektronsku komunikaciju i kolaboraciju između grupa.
• Humanware – intelektualni kapaciteti neophodni za razvoj, programiranje, održavanje i rukovanje tehnologijom. Humanware inkorporira znanje i ekspertizu.

Kompjuterizovani-računarski sistemi uopšteno, i sistemi bazirani na mreži (netu) pogotovo, danas se mogu naći čak i kod najmanjih poslovnih aktivnosti. Skoro je nemoguće opstati na surovom globalnom tržištu i poslovati konkurentno bez savremenog računarskog informacionog sistema. Zaista, globalni pritisci usled konkurencije i stalne inovacije primoravaju mnoge poslovne sisteme i organizacije da ponovo razmisle o tome kako posluju. Da bi se to uradilo, neohodno je uvođenje Informacionih tehnologija u poslovanju to jest primena ovih oblika poslovanja elektronska trgovina, menadžment znanja, menadžment odnosa sa potrošačem, planiranje resursa preduzeća i menadžment lanca snabdevanja u organizaciji, i dr.
Informaciona tehnologija (IT) se, od strane relevantnih asocijacija za informacione tehnologije, definiše kao “izučavanje, dizajn, razvoj, implementacija i podrška ili upravljanje računarskim informacionim sistemima (IS), softverskim aplikacijama i hardverom”. IT koriste računare i računarske programe da konvertuju, uskladište, štite,obrade, bezbedno šalju i primaju informacije. Informaciona tehnologija je opšti termin koji opisuje tehnologiju koja pomaže proizvodnji, manipulaciji, skladištenju, komunikaciji i distribuciji informacija. Prvi koji je upotrebio termin “Informacione tehnologije” je bio Džim Domsik iz Mičigena i to novembra 1981. godine. Termin je upotrebio kako bi modernizovao do tada korišćeni “obrada podataka”. U to vreme Domsik je radio kao računarski menadžer u auto industriji.Danas je veoma teško odrediti, šta je najbitnije poznavati iz oblastiMenadžmenta informacionih sistema. Za sve oblike organizovanja poslovnih sistema, organizacija i preduzeća, obrazovne ustanove, opštine, regione, države… je neophodno dobro poznavati Informacione sisteme da bi oni mogli da opstanu i napreduju. Informacioni sistemi mogu pomoći poslovnim sistemima, proizvodnim preduzećima, kompanijama i korporacijama da svoje poslovanje jednostavno odvijaju i na udaljenim područjima, da ponude nove proizvode i usluge, da iznova oblikuju poslove i radne tokove, i da pronađu nove načine vođenja poslova.

DEFINICIJA I OSOBINE INFORMACIJE
„Informacija je primljena i shvaćena poruka“. (Prinston) Da bismo lako shvatili značaj, suštinu, i vrednost informacija kao resursa Informacionih sistema neophodno je navesti definicije i osobine, kao i određenje pojma informacije. Naime, osnove teorije informacija je najpre izložio američki inženjer i matematičar Klod Elvud Šenon (C. E. Shanon) u svojim radovima o
matematičkoj teoriji informacija 1948. i 1949. godine. Šenona je posebno interesovao problem komunikacije. Taj ga je problem doveo do zaključka da je pri komuniciranju najvažnije da se od odašiljača do primaoca prenese određena količina nečeg nepoznatog primaocu. Ostalo je pitanje da se matematički odredi količina nepoznatog, što treba preneti u vidu poruke od odašiljača, preko kanala veze, do primaoca, što i čini osnovu Šenonovog rada iz teorije informacija.

Ukoliko informaciju nastavimo detaljnije analizirati i definisati, možemo reći da je ona obaveštenje, podatak o nečemu, predana novost ili znanje, to je u formalnom smislu, kolekcija simbola koji mogu imati određeno značenje. Informacija je reč latinskog porekla „in formare“ i prvobitno je značila stavljanje u određenu formu, odnosno, davanje oblika nečemu, ali je tokom vremena izgubila izvorno značenje. Pod pojmom Informacija nazivamo sadržaj onoga što razmenjujemo sa spoljašnjim svetom, dok mu se prilagođavamo i dok utičemo na njega svojim prilagođavanjem. Proces prijema i korišćenja informacija je proces našeg nastojanja da u toj sredini delotvorno delujemo, ili činjenica kojoj se dodaju neke osobine. Informacija je podatak sa atributima koji ukida ili smanjuje neodređenost sistema, odnosno smanjuje neizvesnost promena.Važno je istaći da danas u domaćoj i stranoj literaturi nema jedinstvenog pristupa fenomenu informacije, a još manje jednoznačne i opšte prihvaćene definicije informacije: Stoga ćemo navesti neke od poznatijih definicija informacije koje se najčešće koriste:

• “Informacijom se naziva sadržaj onoga što razmenjujemo sa spoljnim svetom dok mu se prilagođavamo i dok utičemo na njega svojim prilagođavanjem. Proces primanja i korišćenja informacija je proces našeg prilagođavanja slučajnostima spoljne okoline i našeg nastojanja da u toj okolini delotvorno živimo.” – N. Viner
• “Kao što je entropija mera dezorganizacije, tako je informacija, koja se predaje nizom signala, mera organizacije.” – N. Viner”
• Informacija je namenski upravljeno znanje sa ciljem da pripremi ponašanje koje treba da bude efikasno za postizanje ciljeva, po iskustvu traži znanje. Što su bolje poznate varijante i okolnosti, to se bolje mogu pripremiti aktivnosti i to će veći, po pravilu, biti uspeh. Tu se ne misli na znanje uopšte, nego na znanje sa namerom da pripremi ponašanje.” – W. Witmannu (Informacija je prenošenje znanja).
• “Informacija za upravljanje jeste relevantno znanje koje proizilazi iz procesa obrade podataka i koje je stečeno da bismo njime postigli posebne svrhe.” – D.Sanders

Informacija je novo saznanje koje davalac informacije upućuje primaocu u obliku obavesti, saopštenja, izveštaja, podataka i slično u cilju donošenja odgovarajuće odluke, izvršenja određene aktivnosti i dr. Osnovne informacione veličine predstavljaju entropija i informacija. Između njih postoje veze na koje je ukazao Šenon definišući informaciju kao negativnu vrednost entropije. Iz ovoga sledi da entropiju možemo shvatiti kao meru nedostatka informacija, odnosno, meru dezorganizacije sistema. Prema Vineru i Šenonu, informacija je nešto što ukida ili smanjuje neodređenost sistema, odnosno, smanjuje neizvesnost promena. Česte su definicije prema kojima je informacija “najuopštenije rečeno, kapacitet povećanja znanja”.
Međutim, informacija može, ali ne mora, povećati količinu znanja primaoca. To zavisi od sistema na koji se ona odnosi. Govoriti o informaciji kao o kapacitetu povećanja znanja, moguće je samo ako se ona odnosi na sistem koji može da ima više različitih stanja i kada postoji neka objektivna neodređenost stanja u kome se sistem nalazi. Uloga informisanja u poslovnim sistemima :

• informisanje predstavlja primaran uslov upravljanja;
• informisanje ima značajnu ulogu u rukovođenju, odnosno kompleksno informisanje obezbeđuje odgovarajući stepen koordinacije rada pojedinaca i organizacionih delova, kao i angažovanje kreativnih snaga za ostvarivanje poslova i zadataka;