Висока медицинска школа струковних студија у
Ћуприји
Ћуприја, 2018. година
ЗАВРШНИ РАД
Област: Естетска нега 1
Тема: Источњачке масаже на Балканском тлу
Ментор:
Студент:
Проф. Др Биљана Крстић
Андриана Тоскић 757
2
1. Масажа
Масажа је поступак при коме се на људски организам или на поједине регије
тела делује механичком силом. Ефекат масаже настаје директним механичким
дејством на ткива и индиректно – надражајем преко рецептора.
Директан ефекат односи се на потискивање венске крви, лимфе и телесне
течности механичким путем из масираног подручја у правцу срца.
Индиректан ефекар деловања масаже заснива се на надражајном дејству на
репторе локалног ткива. Тиме се постиже рефлексни утицај на удаљене сегменте у
унутрашњим органима.
Слика број 1:
Масажа
1.1.
Историјски развој масаже
Прве податке о масажи налазимо у старој Кини, старе око 3 000 година пре
нове ере, у књизи Конг-фоу (Искуство човека). У њој су описане вежбе дисања и
неки облики масаже. Развој масаже је ишао упоредо са развојем медицине која је
поред примене лекова и трава примењивала и акупунктуру. Јапанци су вероватно
под утицајем кинеске акупунктуре временом израдили сличну методу коју називају
шиацу (shi – прст, atzu – притисак).
3
О масажи у Индији сазнајемо преко књига „Bege“ (Књига мудрости), која
потиче из 1800. године пре наше ере. У то време масажа је неодвојиви део
религиозних обреда. У књизи „Сукарта“ описана је детаљно као начин лечења.
Масажу су у старом веку употребљавали Египћани, Асирци, Персијанци,
Грци и Римљани као методу лечења оболелих и повређених. Код Грка, под називом
апотерапија, била је широко распрострањена масажа – терапијска и спортска.
Херодикс је први од грчких лекара покушао да објасни физиолошке основе масаже.
Тај рад је преузео Хипократ чијом је заслугом масажа ослобођена многих
религиозних заблуда.
Велика римска империја, пошто је својила Грчку, позајмила је од ње искуства
из многих области, а међу њима и из области масаже. Гален је описао, као главни
лекар гладијатора, девет начина масаже. Проучавао је методику притиска, трљања и
разгибавања.
У средњем веку хришћанска црква гушила је сазнања о свему што је телесно,
па и физичке вежбе и масажу и спречила је даље ширење ових дисциплина у
Европи. Занимање за масажу оживело је тек у XVI веку, највише под утицајем
француског лекара Амброзијуса Пареа. У земљама где хришћанство није нашло
своје следбенике масажа се несметано развијала, али су се технике и методе веома
разликовале од европских.
Оснивач модерне масаже је швеђанин Пер Хенрих Линг (1776-1839). Његове
методе, популарно назване „шведска гимнастика“, пренете су у целу Европу, а
касније преко Енглеске и у Америку.
За развој масаже велики значај имају и радови руског војног лекара
Забудовског, који је још 1882. године одбранио докторску дисертацију о примени
масаже на здравим људима.
Спортска масажа први пут је јавно примењена у Паризу, на другој
олимпијади, са циљем да допринесе бољој физичкој припреми спортиста за телесне
напоре и бржем одмарању и опуштању мишића после физичког напора.
У другој половини XIX века и почетком XX века у многим земљама јављају
се радови о масажи у којима аутори настоје да научно докажу њено деловање на
различите органе и системе. Појављује се опис техника масаже, разрађују се
индикације и контраиндикације и прецизира се методика њене примене. Са развојем
технике унапређује се и апаратурна масажа.
5
спортисту за поновни напор. Примењује се одмах после напора и комбинује се са
кратким топлим купањем од десет минута.
Естетска масажа
је процедура која се примењује у сврху очувања естетског
изгледа и унапређивања здравља. Обично се примењује два до три пута недељно уз
остале хигијенске мере после телесног вежбања и пливања. Естетском масажом
постиже се очување и побољшавање стања коже и одстрањивање одређених
естетских недостатака као што су ожиљци, боре, крвни подливи, целулит итд.
У односу на површину која се третира, масажа може бити локална и општа.
Локалном масажом
третирају се одређене регије тела. У козметичком салону као
део третмана најчешће се примењује локална масажа лица, врата и попрсја.
Општа
хигијенско-естетска масажа подразумева примену масажних техника на целој
површини тела.
Посебан облик масаже је с
амомасажа.
Самомасажа има ограничено дејство у
односу на масажу изведену на другоме, зато што човек није у стању да сам себи
обради све делове тела. Тако врат, рамена, леђа и глутеални делови остају
недовољно измасирани. Осим тога, код самомасаже особа не може довољно да
опусти мишиће, тј. да се релаксира.
