1.
Увод
Право је као друштвена појава традиционално сматрано, нарочито у доба јаких
апсолутистичких држава, искључиво националном појавом. Његов настанак и постојање
везани су за државу и одређену културу, а дејство му је било ограничено државном
територијом. Право које се ствара у оквиру трију Заједница: Европске заједнице, Европске
заједнице за угаљ и челик, Европске заједнице за атомску енергију уобичајено се назива
право Европских заједница или комунитарно право.
Комунитарно право се састоји од привредног права са елементима еколошког и
социјалног права. Опсег области које обухвата комунитарно право је веома значајан, јер
то ограничава могућности Суда. Суд кроз тумачење постојећих случајева и
сам ствара право (без обзира на чињеницу да су судске пресуде помоћни извор права), јер
су пресуде обично једна са другом у вези. Сем тога, пресуда Суда су обавезујуће за
националне судове, а против њих није могуће уложити приговор вишој инстанци. У низу
пресуда Суд је извео закључак да је комунитарно право изнад националног.
Комунитарно право чине прописи који су донели органи Европске заједнице, прописи које
су донеле чланице у циљу њиховог спровођења, комунитарна правна начела и одлуке
Суда правде и Првостепеног суда. Они се директно и непосредно примењују и производе
правно дејство.
Јасно је да комунитарно право има јачу правну снагу па се у случају сукоба унутрашњих и
комунитарних прописа мора применити комунитарно право. Ефекти које чланство у ЕУ
има на право чланица су велики и потпуно усклађивање њихових права и обавеза јесте
дугорочан и изазован задатак.
1
2.
Појам комунитарног права
Појава регионлних економских интерграција снажно је обележила период после Другог
светског рата. Један од најзначајнијих и најуспешнијих облика регионалног удруживања
држава данас представља Европска Унија. Корени њеног стварања леже у тежњама за
превазилажењем историјских ривалства, посебно Француске и Немачке, паралело са
подстицајем економског напретка и развоја држава чланица.
Париским уговором од 18. 04. 1951. г. створен је први нуклеус данашње Европске уније
у виду Европске заједнице за угаљ и челик (ЕЗУЧ), а затим Римским уговором
потписаним 25. 03. 1957. г. основане су Европска економска заједница (ЕЕЗ) и Европска
заједница за атомску енергију (ЕУРАТОМ). Првобитно су их чиниле шест земаљачланица:
Француска, Немачка, Италија, Белгија, Луксембург и Холандија.
1
Право које се ствара у оквиру трију Заједница: Европске заједнице, Европске заједнице
за угаљ и челик и Европске заједнице за атомску енергију, назива се право Европских
заједница или комунитарно право, али и комунитарни правни систем или правни поретак.
Комунитарно право су стварали, али га и даље стварају органи Европских Заједница. У
традиционалном значењу, под правним системом се подразумева скуп општих правних
норми, распоређених с обзиром на њихову садржину на низ мањих и већих целина, које су
међусобно повезане, тако да чине јединствену целину, док правни поредак чини
друштвени систем регулисан правом. У поређењу са државним правним системима,
комунитарни правни систем не представља потпун и заокружени правни систем, већ
систем правних норми којима су регулисани само неки од односа у које ступају субјекти
1
Проф. Др Гордана Гасми, Право и основи права Европске уније, Београд 2010 г., 108-109 стр.
2
3.
Садржина комунитарног права
У теорији не постоји потупна сагласност у погледу тога који све прописи спадају у
појам комунитарног права. постојећа схватања се могу поделити на:
1. Уже схватање -
Према ужем схватању, у комунитарно права спадају прописи које су
донели органи Заједница на основу овлашћења од стране држава чланица. То су: уговори
о оснивању или основачки уговори, уговори између Заједници и трећих држава и
међународних организација и норме секундарног карактера али не и норме унутрашњих
права држава чланица. Систем комунитарног права обухвата и одређене категорије
споразума које закључују државе чланице на основу поменутих уговора, међународне
уговоре и одлуке које доноси Савет у својству конференције представника влада држава
чланица. Према другој подели, у изворе комунитарног права убрајамо и међународне
уговоре који се односе на оснивање, функционисање и развој Заједнице, секундарно
законодавство у које улазе акти нормативног карактера које доноси Савет и Комисија и
право које ствара Суд правде.
3
2.
Шире схватање-
Комунитарно право не обухвата само изворе, већ и оне националне
прописе које у државе чланице донеле ради спровођења и извршења прописа које су
донели органи Заједница. Иако су различити по пореклу и начину настанка, ови прописи
чине посебно јединство, тако да се може говорити о комунитарном правном систему и
комунитарном правном поретку.
3
Др Радован Вукадиновић, Увод у институције и право Европске уније, Крагујевац 2008 г., 108-110 стр.
4
