Korporativna kultura

Uvod

Korporacija je udruženje koje ima status pravne osobe i osniva se radi zaštite prava svojih vlasnika, zastupanja njihovih interesa i ostvarivanja određenih kolektivnih ciljeva privrednog, socijalnog, religioznog ili nekog drugog karaktera. U novije doba korporacije predstavljaju jedan od oblika organizacije državne privredne aktivnosti i upravljanja javnom imovinom.

Klasični koncept korporacije kazuje da korporacija postoji prvenstveno za to da služi deoničarima. Korporacija obezbeđuje radna mesta, proizvodi dobra ili pruža usluge.

Pojam korporativna kultura koriste se kao sinonim pojma organizaciona kultura ili kultura preduzeća. Kultura kao varijabla organizacione stvarnosti predstavlja predmet objektivističkog posmatranja utemeljenog u pozitivizmu.
Korporativna se definiše kao svest i ponašanje članova neke organizacije zasnovano na zajedničkim pretpostavkama, vrednostima i normama koje su oni prihvatili i koje izražavaju kroz materijalne, semantičke i bihejviorističke simbole sa određenim poukama i značenjem.
Korporativna kultura

Korporativna kultura je višeslojna i manifestuje se u mnoštvu pojavnih oblika. Upravo radi toga nalazimo bliskost s nekim drugim pojmovima. Ako se kultura metaforično posmatra kao drvo s korenom, stablom, granama i lišćem, onda nije čudno da se može uočiti njena veza s ostalim konceptima u okviru teorije menadžmenta.

Korporativna kultura ima najviše zajedničkih elemenata sa sledećim pojmovima:
a)    Filozofija preduzeća polazi, kao i kultura, od temeljnih premisa i vrednosti, koje opredeljuju odnos nekog preduzeća prema svrsi i smislu preduzetničkog delovanja i poželjan pravac razvoja (orijentaciju) u odnosu na okruženje, odnosno čoveka i društva. Filozofija daje odgovore o razlozima preduzetničkog delovanja i legitimiše svrhu preduzeća. Dok kultura nastaje kao mentalni rezultat kolektivnog delovanja tokom vremena i kao takva ima evolutivni karakter, filozofija preduzeća nastaje deklarativno i ima objavni karakter.
b)    Etika preduzeća se, takođe, utemeljuje na vrednostima i normama, po čemu je slična kulturi. Međutim, dok se kultura bavi shvatanjima i ponašanjima koje prouzrokuje prostojanje određenih vrednosti i norma, etika se usmerava samo na njihov sadržaj i ima za cilj obavezivanje članova preduzeća da taj sadržaj izražavaju kroz radno ponašanje. Predmet etike izražava se kroz sudove o dobrom i lošem, dok kultura postavlja pitanja uzroka nekih pojava i njihove implikacije na ponašanje članova organizacije.
c)    Identitet preduzeća predstavlja mnoštvo mehanizama pomoću kojih preduzeće stvara unutrašnju predstavu o sebi i prezentira je prema svakom okruženju. Njegova funkcija je da, pomoću odgovarajuće pojavne slike, bolje osvari ciljeve i strategiju preduzeća, u čemu je potrebno jedinstveno ponašanje. Koncept korporativne kulture je dublji od pojavne predstave izraz shvatanja i ponašanja članova preduzeća. Najvažnija razlika između ova dva pojma je u tome što je identitet preduzeća primarno usmeren prema spoljašnjem svetu u formi pojavne slike preduzeća, dok je kultura orijentisana na unutrašnji svet organizacije i usmerena na oblikovanje stvarnosti kroz socijalne odnose. Kultura tako može biti sastavni deo identiteta jedne firme.