Kreditna analiza kompanija i kreditna analiza stanovnistva

UVOD

Kreditna analiza je izuzetno značajna, jer ima za cilj da utvrdi kreditnu sposobnost tražilaca kredita i da time ustanovi stepen kreditnog rizika. Svaki kredit sa sobom nosi određeni stepen rizika, shodno tome svaka banka mora odrediti stepen rizika koji može prihvatiti
U evaluaciji kreditnih zahteva kompanije postoje tri pristupa: analiza finansijskih indikatora, analiza i projektovanje finansijskih tokova i credit scoring modeli. Analiza finansijksih indikatora daje sliku poslovnih i finansijskih performansi kompanije u nekoliko prethodnih godina. Iako je to unazad-orijentisani pristup, on daje indikacije o poslovnom i finansijskom ponašanju kompanije. Analiza finansijskih tokova je orijentisana na naredni period, u kojem treba da se odvoja otplata zajma, i ona pokazuje visinu otplatnog kapaciteta kompanije, a indirektno i rok mogućeg vraćanja zajma. Credit scoring modeli daju brze odgovore na pitanje kakv je stepen rizika u pogledu vraćanja zajma na bazi kriterijuma koji su uneti u kompjuterski softver.
Što se tiče kreditiranja stanovništva prilikom obrade ove teme razmatraćemo vrste kredita koji se odobravaju pojedincima. Glavnu podelu čine potrošački i hipotekarni krediti. Glavni oblici potrošačkih kredita su sledeći: krediti za kupovinu automobila, krediti za kupovinu kućnih aparata, krediti za kupovinu nameštaja, krediti po osnovu kreditnih kartica, overdraft po tekućim računima, gotovinski (keš) krediti itd. Kod hipokretarnih kredita radi se o bankarskim zajmovima za finansiranje izgradnje stanova i stambenih zgrada.
KREDITNA ANALIZA KOMPANIJA

Osnovna evaluacija kreditnih zahteva
Analiza finansijskih indikatora
Analiza finansijskih tokova
Credit score modeli

OSNOVNA EVALUACIJA KREDITNIH ZAHTEVA
Kreditna analiza kompanija kao tražilaca zajmova ima za cilj da utvrdi kreditnu sposobnost tražilaca kredita i da time ustanovi stepen kreditnog rizika. Svaki bankarski kredit sadrži u sebi izvestan rizik, ali banka u svojoj politici zajmova mora da utvrdi stepen rizika koji može da prihvati. Kreditni rizik sastoji se u verovatnoći da kredit (zajam) neće biti vraćen o roku dospeća zajedno sa pripadajućim kamatama. Ukoliko neki zajmovi ne budu vraćeni banci, to za nju predstavlja gubitak koji se apsorbuje putem izdvojenih rezervi za pokrivanje gubitaka ili na teret kapitala banke.
Pre konkretne analize kreditnog zahteva, operativni bankar treba da ima jasne odgovore na sledeća pitanja:
1. Kakav je kvalitet dužnika i kvalitet dobijenih informacija?
2. Za šta će biti upotrebljena sredstva zajma?
3. Koliko može klijent da uzajmi?
4. Koji je primarni izvor otplate i kada će zajam biti otplaćen?
5. Šta je sekundarni izvor otplate, tj. šta je kolateral ili garancija?
Karakter dužnika se najbolje može sagledati iz njegovog dosadašnjeg ponašanja kod korišćenja kredita iz raznih izvora. Kvalitet dobijenih informacija na osnovu finansijskih izveštaja ima veću vrednost ukoliko je kompanija prethodno prošla kroz reviziju (auditing) kod neke priznate revizorske firme.
Upotreba sredstava zajma je značajna i zbog načina vraćanja zajma. Kratkoročni zajmovi za pokrivanje sezonskih zaliha vraćaju se po pravilu odjednom posle završetka perioda u kojem je postojala potreba za dodatnim obrtnim kapitalom, pa prema tome i za kreditima kojima se pokrivaju te povremene potrebe kompanije. Zajmovi za fiksne investicije kao i za trajni obrtni kapital odobravaju se putem investicionih kredita (term loans) sa dužim rokovima vraćanja i to obično na bazi anuitenog programa. Krediti koji se koriste za akvizicije (kupovine drugih firmi) takođe se otplaćuju nekoliko godina.
Iznos srednjeročnog/dugoročnog zajma može se izvesti iz projektovanih finansijskih tokova u narednom periodu. Naime, visina takvih zajmova mora da bude pokrivena otplatnim potencijalom dotične kompanije u odgovarajućem vremenskom horizontu. Prema tome, iznos otplatnih zajmova je funkcionalno povezan sa rokom vraćanja tih zajmova. Visina godišnjeg otplatnog potencijala je ona karika koja spaja iznos zajma i prihvatljiv rok otplate zajma.
Primarni izvori vraćanja/otplate zajma su projektovani novčani tokovi u periodu trajanja zajma. Glavni izvor vraćanja zajma je novčani tok iz redovnog poslovanja kompanije. Ostali primarni izvori vraćanja zajma su: prodaja delova aktive kompanije, novac dobijen putem emisije akcija ili obveznica komapnije na tržištu kapitala.
Sekundarni izvor otplate kredita su kolaterali i garancije. Banke nisu naročito zainteresovane da kod odobravanja kredita kompanijama koriste kolaterale u vidu poslovne aktive kompanije (zalihe, oprema, potraživanja od kupaca) . Preuzimanje i prodaja takvih oblika kolaterale od strane banke praktično znači onemogućavanje poslovanja kompanije. Sem toga, banke kod likvidacije takvih kolaterala imaju transakcione troškove, a često nisu u stanju da takve kolaterale prodaju na sekundarnom tržištu bez gubitka. (S druge strane, kolaterali se uspešno primenjuju kod bankarskog kreditiranja građana.) Stoa su banke više zainteresovane za grancije kod odobrenih kredita kompanijama, pri čemu se kao garanti pojavljuju druge finansijske institucije, a eventualno jake nefinansijske kompanije.