LPA-organizaciona struktura i polje delovanja

U V O D
Za obične građane, centralna vlast je često suviše daleko od njihovog svakodnevnog života i nije u mogućnosti da se bavi njihovim neposrednim problemima. Zato je lokalna vlast ta koja je značajna za pojedince i njihove porodice. Deca im idu u državne škole u selima i gradovima, koriste lokalne puteve i prevoz, kod lokalnih vlasti prijavljuju značajneporodične događaje kao što su rođenje i smrt, opština im obezbeđuje vodu i struju. Zato je decentralizacija postala trend svetskih razmera, kako bi moglo da se reaguje na brojne propuste centralnih vlasti, i to na pragmatičan i delotvoran način. U tom smislu opštine i ostale jedinice lokalne uprave jačaju u sve većem broju zemalja na svim kontinentima.
Srbija je u proteklih nekoliko godina prošla kroz duboke političke, socijalne, kulturne i institucionalne promene i se pridružila ovom svetskom trendu kada je 2007. usvojila Zakon o lokalnoj samoupravi i značajna ovlašćenja poverila svojim opštinama.
Osnove za novi sistem lokalne samouprave u Srbiji postavljene su u Ustavu Republike Srbije iz 2006. godine, a konkretna rešenja utemeljena donošenjem seta zakona u Narodnoj skupštini Republike Srbije decembra 2007. godine, i to: Zakona o teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, Zakona o lokalnoj samoupravi, Zakona o lokalnim izborima i Zakona o Glavnom gradu.
Evropska povelja o lokalnoj samoupravi

Danas je u liberalnoj i demokratskoj teoriji uobičajeno shvatanje da je lokalna samouprava škola demokratije zato što građani upražnjavajući svoje pravo učešća u oblicima lokalnog upravljanja, putem izbora za svoje predstavnike u lokalna predstavnička tela, ili neposredno na lokalnim skupštinama osnovnih lokalnih jedinica (na primer komunalne skupštine u ogromnoj većini švajcarskih komuna, parohijski zborovi. u nekim engleskim parohijama selima ili u malim nemačkim opštinama komunama), stiču iskustva i navike za učešće u upravljanju celom zajednicom. Sa druge strane izabranici birača, članovi lokalnih vlasti, učestvujući u radu tih vlasti, uče se upravljanju javnim poslovima, tako da vrlo često počinju svoju političku karijeru koja se može završiti izborom u nacionalni parlament ili centralne izvršne organe.
Razvoj i promocija lokalne samouprave, predstavlja danas jednu od najvažnijih tema liberalne misli, okrenutoj očuvanju slobode, ugrožene rastućim i po slobodu opasnim, centralističkim tendencijama modernog upravljanja. U tom smislu je u okviru Saveta Evrope usvojena Povelja o lokalnoj samoupravi 1985. godine, koja u svojoj Preambuli ističe da su lokalne vlasti jedna od glavnih osnova svakog demokratskog sistema., kao i da je pravo građana da obavljaju javne poslove jedan od osnovnih demokratskih principa, koji se najneposrednije može ostvariti na lokalnom nivou. Povelja je otvorena za potpisivanje svim državama članicama Saveta i ima karakter međunarodnog ugovora, tako da zemlje koje su ratifikovale imaju obavezu da u svom domaćem zakonodavstvu propišu i primene principe navedene u njoj. Među principima Povelje treba posebno istaći:
a) Obavezu zemalja da princip lokalne samouprave (pravo na lokalnu samoupravu) bude izričito priznat u zakonodavstvu i, ako je to moguće, u ustavu, čime se pruža maksimalna pravna zaštita ovog prava. Istovremeno, osnovna ovlašćenja i odgovornosti lokalnih organa moraju biti predvi- đena ustavom ili zakonom svake države;
b) Da lokalna samouprava označava pravo i sposobnost lokalnih organa da upravljaju bitnim delom javnih poslova uz svoju odgovornost i u interesu lokalnog stanovništva. Ovo pravo se može vršiti u okviru zakonskih ograničenja koje države imaju pravo da propišu. Ovlašćenja data lokalnoj vlasti treba da budu potpuna i ekskluzivna, a ako se ograničavaju to mogu biti samo izričita ograničenja kojima se zakonom dodeljuju ovlašćenja drugim, centralnim ili regionalnim vlastima. Poverena ovlašćenja od strane centralnih organa, lokalni organi imaju pravo da slobodno prilagode lokalnim uslovima, svuda gde je to moguće;
c) Organi lokalne samouprave treba da budu predstavnička tela građana, izabrana na osnovu neposrednih, opštih, tajnih, slobodnih i fer izbora. Predstavnička tela (saveti ili skupštine) mogu imati izvršne organe koji su njima odgovorni, a obavezno postojanje predstavničkih tela ni na koji način ne otklanja mogućnost komunalne skupštine ili referenduma, kao izraza neposredne demokratije, tamo gde je to domaćim zakonodavstvom predviđeno. Izabrani predstavnici treba da imaju mogućnost slobodnog obavljanja svoje funkcije sa odgovarajućom finansijskom nadoknadom troškova i gubitka zarade, uz pravo na socijalno osiguranje. Lokalne vlasti moraju imati pravo da u okviru zakona, odrede sopstvenu administrativnu strukturu, prilagođenu potrebama i sopstvenoj efikasnosti, kao i da uslovi rada službenika lokalne samouprave budu takvi da omoguće angažovanje kvalitetnih i kompetentnih ljudi;
d) Lokalne vlasti imaju punu slobodu odlučivanja o incijativama u vezi sa bilo kojim pitanjem koje nije isključeno iz njihove nadležnosti, ili izričito dodeljeno kao ovlašćenje nekoj drugoj instanci. Istovremeno lokalni organi će biti na odgovarajući način i u pravo vreme od strane centralnih ili regionalnih vlasti konsultovani, prilikom planiranja i odlučivanja, o svim pitanjima koja ih se tiču. Ovo se posebno odnosi na promenu granica lokalne zajednice, gde je poželjan referendum svih građana zajednice o tom pitanju;
e) Javne poslove prvenstveno mora da obavljaju oni organi vlasti koji su najbliži građanima. Ustupanja ovih poslova drugim organima moguće je samo zbog obima i prirode javnog posla, efikasnosti njegovog obavljanja ili funkcionisanja privrede;
f) Finansijska sredstva lokalnih organa treba da budu adekvatna njihovim funkcijama, sa pravom i efektivnim mogućnostima da se njima slobodno raspolaže. Veći deo ovih sredstava treba da potiče od lokalnih poreza i taksa čiju visinu lokalni organi sami određuju. Izvori sredstava treba da budu široki i adaptibilni, da bi se, koliko je to moguće, održao korak sa stvarnim rastom troškova javnih poslova koje obavljaju;
g) Kada lokalni organi dobijaju subvencije od strane centralnih organa oni moraju zadržati slobodu političkog odlučivanja i, koliko je to moguće, subvencije ne treba da budu namenjene određenim projektima (ovo stoga što je dodeljivanje sredstava lokalnoj samoupravi od strane centralnih organa vodilo njihovoj potčinjenosti određenim programima i politici aktuelne vlade);
h) Lokalni organi treba da imaju slobodan pristup tržištima kapitala za pozajmljivanje novca za kapitalne investicije;
i) Lokalni organi imaju pravo na međusobnu saradnju u okviru države, kao i sa srodnim organima drugih država. Oni mogu stvarati zajedničke institucije sa drugim lokalnim organima u cilju ostvarivanja zajedničkih interesa;