Magnetizam

MAGNETIZAM

Magnetizam postoji u bilo kom delu naše zemlje, našeg sunčevog sistema, našeg univerzuma. U stvari bez magnetizma način života kao i univerzum koje mi poznajemo ne bi postojali, nisu mogući. Magnet je poznat oduvek: to jest od kada na zemlji postoji ljudsko biće. U staro doba ove sile prirode smatralo se dobroćudnim božanstvima. Jedan vrlo stari izvor primene (poznat Kinezima pre kraljevske ere i doneta u Evropu u kasnom Srednjem Veku) fenomena magneta bila je upotreba kompasa. Magnetizam je sastavni deo Zemlje i našeg života kao sto su to elektricitet i voda, zvukovi itd. Među ostalim magnetizam ima tu manu, ako se to tako želi definisati, da je nevidljiv i neopipljiv. Utvrditi da postoji električna energija je lako: dovoljan je minimalni pokret da se upali svetlo. Mi magnetizam ne uocavamo, dok naprotiv naše telo, njegovi organi a uz to i po tom njihove stanice ne samo da ga zamenjuju, da ga osete nego su pod njegovim uticajem. U mogućnosti smo naći mnoge zanimljive primene iskorišćavanja zemljinog magnetskog polja od raznih vrsta životinja radi orijentacije tako na primer od golubova pismonoša (putnika) , od nekih vrsta riba a takođe od nekih vrsta bakterija. Sva ova živa bića u svome organizmu sadrže posebne strukture zasebno nazvane, magnetosomi, koji su u stanju prihvatiti intenzitet magnetskog polja. Tek će dolaskom XIX veka i pojavom naučne znatiželje nekih osoba početi period laganog procvata studija o magnetu i njegovom poreklu. Ogromni koraci u tom području učinjeni su izmedju 1820. I 1831. Godine, kada su formulisani zakoni elektromagnetizma odnosno otkrivena su pravila koja omogućuju da se konstruišu naprave koje su u stanju da proizvedu i distribuiraju električnu struju: na primer: generatori, transformatori i motori.

Međutim šta je to u biti magnet?
MAGNET JE OSNOVNA SILA PRIRODE.
Pokušaćemo definisati ga jednim jednostavnim primerom:

Uzmimo jednu tanku staklenu ploču. Uzmimo malo železne prašine. Polozimo tu gvozdenu prašinu na staklenu ploču i videčemo da se ona rasprostranjuje po staklenoj ploči nasumice. Po tom uzmimo jedan magnet i polozimo ga ispod staklene ploče. Videćemo da gvozdena prašina koja se na staklenoj ploči pre nasumice rasprostirala sada je raspoređena na jako precizan način, skoro rigorozan, strog način! Takav geometrijski raspored određen je magnetom koji se nalazi ispod staklene ploče: to jest njegovom snagom.
Snaga magneta stvorila je magnetno polje i sve što dođe u kontakt ili padne pod uticaj toga magnetnog polja rasporedi se na jedan određeni način: raspoređeno je u prostoru!
Magnet je svako telo koje ima osobinu da privlači gvozdene predmete. Pojava privlačenja ili odbijanja naziva se magnetizam. Za magnetizam je vezano postojanje dve vrste polova. Istovrsni polovi se odbijaju, a različiti se privlače. Uz jedan magnetni pol je uvek vezan i njegov antipol. Uobičajeno je da se polovi zovu severni i južni, iz istorijskih razloga. Fizički je nemoguće imati jednopol, magnet sa jednim polom. Zato se magnet zove dipol, jer ima oba pola. Magnete možemo podeliti na:

• Prirodne (magnetit, Fe3O4) ;
• Veštačke.

Magnetizam je jedan oblik pojavljivanja dualne, elektromagnetske sile, prema Maksvelovim jednačinama. Dualnost se ogleda u činjenici da električna struja (kretanje elektriciteta) izaziva (indukuje) magnetno polje, a da promena magnetnog polja izaziva električno polje (i kretanje slobodnih nosilaca elektriciteta, električnu struju).

Magnetsno polje je posrednik uzajamnog delovanja magnetnim silama.

Veličina koja karakteriše magnetno polje u nekoj njegovoj tački je vektorska veličina sa smerom i pravcem kao i intenzitetom. Obzirom da se vizuelizacija magnetnog polja ostvaruje crtanjem linija sila magnetnog polja to se jačina polja dočarava gustinom linija. Jedinica fluksa (količine linija sila polja) je veber (Wb) , ali je to nepraktična veličina jer nije značajan fluks za intenzitet magnetnih sila već gustina linija koja se naziva indukcija magnetnog polja i njena jedinica je Tesla (T).