МЕГАТРЕНД УНИВЕРЗИТЕТ
Ф А К У Л Т Е Т З А К У Л Т У Р У И М Е Д И Ј Е
Масовни медији и идеологија
- семинарски рад -
Увод у медиологију
Доц. др Драган Ћаловић,
ментор
Менаџмент у медијима
М 226/08
овај програм тврди да је типично за свет, а шта тврди да није типично; ко и за кога
говори; шта се приказује и зашто
1
, сазнаћемо шта и колико публика губи или
добија кроз развој и спрегу медија, идеологије и напредка технологије.
2. Масовне комуникације и масовни медији
Емпиријски оријентир за масовну комуникацију, по О’Саливену у
коауторима, представљају новине, часопис, филм, радио и рекламе и, понекад,
издавалаштво књига (нарочито популарне фикције) и музика (поп индустрија).
2
По
формалној дефинцији истих аутора, која само делимично одваја масовне медије од
масовних комуникација:
„Масовна комуникација је пракса и производ обезбеђивања забаве у предаху и инфомација
за незнану публику, путем корпоративно финансираних, индустријски произведених, државно
регулисаних, високитехнолошких, приватно конзумираних артикала модерног штампарства,
екранских, аудио, радио и телевизијских медија.“
3
Кад у ову дефиницију укључимо и капацитете складиштења, преноса и
ширину повратних информација добијемо проширену дефиницију по којој је
масовна комуникација пракса и производ обезбеђивања информација и забаве за
широку, обично непознату и све више, на разне начине, подељену публику. Ако се
предузима средствима модерних технологија, онда укључује институционално
финансирање и државно регулисање, а ако су у питању традиционална средства ,
1
Мек Квин, Дејвид,
Телевизијa,
стр. 181
2
О’Sullivan , T. J. Hartley, D. Saunders, and J. Fisk (1983),
Key Concepts in Communication,.
стр. 130
3
Исто,
.
стр. 131
4
масовна комуникација укључује било које средство обезбеђивања информација и
забаве за публику.
4
Друштвена структура комуникације може се поделити на различите
комуникацијске форме - усмена (лицем у лице, гестикулација), писмена ( појединац
и текст) и електронске комуникацијске форме које делимо на – електронску усмену
( радио или телефон), електронску аудио-визуелну ( телевизија) и електронску
текстуално- нумеричку ( рачунар, телекомуникације).
5
Масовни медији, као подскуп масовне комуникације, по Меквејловој
дефиницији и објашњењу, представљају:
разлучив скуп активности ( стварање медијског садржаја)
укључују посебне технолишке конфигурације (радио,телевизија,новине,
видеотекст, књиге, новине)
оперишу у складу са одређеним законима, правилима и схватањима
(професионални кодекси и пракса, публика, публика, друштвена очекивања
и навике)
везани су за формално конституисане институције или медијске канале
(системи, станице, публикације)
производ су лица која имају одређену улогу (власници, продуценти,
дистрибутери, оглашивачи, публика)
преносе информацију, забаву, слике и симболе до масовне публике
6
Као такви, медији имају најважнију улогу у преношењу и утврђивању идеологије.
3. Медијски империјализам
Медијски империјализам или монополизација представља пренос
идеологије једне нације путем медија. Развој нових технологија код масовних
медија, попут интернета, телетекста, телеинфо, кабловске, сателитске и
информационе магистрале, није побољшао само технички квалитет садржаја, већ
је донео до глобализације тржишта и стварање моћних информацијских центара.
Тексту и медијском садржају се пришло као специфичној врсти робе која се преко
медија нуди публици (потрошачима). Високи трошкови производње програма,
тежња телевизијских станица у земљама у развоју да удовоље статусним потребама
средње класе великих градова, велико домаће медијско тржиште западних земаља
које дозвољава смањивање цена програма према платежној моћи земаља у развоју,
развој технологије, у многоме помажу развој глобалног империјализма.
Владе западних земаља искористиле своју шансу за преношење својих
идеологија преко медија на друге земље. У време хладног рата Исток и Запад су се
отимали и борили за радио таласа, па. Америка имала 66 моћних предајника, СССР
је имао 32 предајника, Француска 12 а Британија 8 предајника преко којих су, без
икаквих додатних трошкова ширили своје идеологије ван граница своје зенље.
4
Лоример, Роленд
Масовне комуникације
стр. 42
5
Исто, стр. 22
6
Исто. стр. 44
5
