Medjunarodno radno pravo

2.RADNIČKI POKRET – FAZE RAZVOJA
Radnički pokret označava aktivan odnos proleterijata prema svome položaju u društvu, raznovrstan otpor neposrednom eksploatatoru – kapitalisti i pretpostavlja različite oblike organizovanja što dovodi do aktivnog i borbenog stava proleterijata koa klase nasuprot buržoaskoj klasi.U svom razvitku radnička klasa prolazi kroz više faza.
PRVA FAZA radnici još uvek ne vide u buržoaziji svog glavnog neprijatelja, već uzroke bede vide u mašini. Ovaj prvi oblik klasne borbe industrijskogg proleterijata najvidnije se manifesovao u tzv.Ludističkom pokretu.Program borbe jeste razbijanje i kvarenje mašina i sabotaža, paljevine, ubistva, osvete itd. Mašine izbacuju veliki broj radnika na ulicu, stvara se rezervna industrijska armija, zaoštrava konkurencija među radnicima i zbog toga su radnici prisiljeni da prihvate gore uslove rada. Sve jača eksploatacija radničke klase produbljivala je klasnu mržnju i zaoštravala klasnu borbu. Radnici su brzo došli do saznanja da ne mogu da zaustave razvitak mašinske industrije pa su počeli da traže druge mogućnsti i sredstva za otklanjanje negativnih posledica kapitalističke primene mašina u prvom redu svojom organizovanom ekonomskom i političkom borbom.
DRUGA FAZA – faza stvaranja klasnih ekonomskih organizacija. Da bi se poboljšali uslovi života i rada tj. Povećale ili održale nadnice, skratilo radno vreme, poboljšali nesnosni stambeni uslovi stvaraju se nove borbene organizacije – sindikati. Radnici uviđaju da borba za trenutna ekonomska poboljšanja ne može da se odvoji od političke borbe. Borba za rešavanje socijalnih pitanja se pokazala već u ustancima lionskih radnika u Francuskoj 1831.i 1834. Godine, a prvi organizovaniji proleterski pokret za politička prava radničke klase javio se u Engleskoj 1837.pod nazivom čartistički pokret.
TREĆA FAZA počinje stvaranjem samostalnog klasno-svesnog političkog pokreta, odnosno spajanjem revolucionarnog pokreta radničke klase s naučnim socijalizmom.Taj period počinje sredinom četrdesetih godina prošlog veka, s naučnom i revolucionarnom delatnošću Karla Marksa i Fridriha Engelsa.početak ovog perioda se najjasnije manifesovao stvaranjem prve marksističke partije tj.Mrks-Engelsovog Saveza komunista i objavljivanjem Manifesta komunističke partije, uoči revolucije 1848.godine. Jedna od najvažnijih prekretnica urazvoju radničkog pokreta jeste prelaz od stihijskih pobuna i štrajkova i prvih oblika organizovanja na put svesne i naučno osvetljene revolucionarne borbe u kojoj su počeli da se objedinjavaju osnovni oblici klasne borbe proleterijata i to na ekonomskom, političkom i ideološkom planu. Uz brojnost radničke klase dolazi organizovanost i svest. Formiraju se klasne organizacije radnika koje postaju polako poluge za konačno oslobođenje radničke klase i svih radnih ljudi od svake eksploatacije tj. za konačno ukidanje sistema najamnog rada.
4. ŠTRAJKOVI I USTANCI RADNIKA
Štrajkova je bilo jako puno. Neki od njih prerasli su oružani ustanak: prvi i drugi štrajk lionskih tkača i štrajk šleskih tkača.
Lionski ustanak Lion – najproleterizovaniji grad Francuske, centar tekstilne industrije, industrije svile.Položaj lionskih radnika bio je izuzetno težak. Radili su po ceo dan u zagušljivim radionicama, stanovali su u podrumima, s njima se postupalo bezdušno i okrutno kao da nisu ljudska bića. Žestoka i bezdušna eksploatacija žena i dece, posebno mladih devojaka.Sve ovo je iscrpljivalo radnike. Obolevali su od raznih bolesti, najčešće tuberkuloze, a bedna zarada je bila i uzrok prostitucije. U početku lionski tkači pokušali su peticijama i molbama da ukažu na svoj težak položaj i da ga poprave, ali im to nije pošlo za rukom. Ustanak je bio jedini izlaz.Izbio je 21.Novembra 1831.god. Povod je bio uvođenje neposrednih poreza čiji je teret uglavnom padao na pleća radničke klase, stvarni uzrok je beda tkačkih radnika. Odredi Ncionalne garde sastavljene većinom od pripadnika buržoazije, otvorili su vatru na ranike u momentu kada su silazili u centar grada da traže usvajanje tarife koji su oni izradili. Radnici su se povukli u svoje predgrađe i latili se oružja, podigli barikade pri čemu su im pomagali žene i deca. Nacionaln garda tog predgrađa prešla je na stranu radnika i posle trodnevnih borbi Lion je bio u rukama radnika. Ustanici su obrazovali neku vrstu privremene vlade.Francuska buržoazija se ponovo spremala da zauzme Lion i uz pomoć vojnika u tome je i uspela.
Drugi lionski ustanak položaj lionskih tkača posle prvog ustanka nije se popravio, čak se i pogoršao.U aprilu 1834. Dolazi do drugog ustanka. Pokrenut je istim motivima kao i prvi, nosi u sebi izrazitiji politički karakter.Zahteva se sloboda, demokratska republika, slobodno organizovanje radnika. Ovaj ustana je naišao na aktivnijji odziv u nekim gradovima Francuske, u Parizu npr. Gde je izbio ustanak koji je krvavo ugušen.Spaljivani su domovi i streljani njihovi stanari, izvršena je zverska seča ustanika.