Menadzment ljudskih resursa u javnom sektoru

  UVOD

U  određivanju  javnih  preduzeća  obično  se  ističu  preovlađujuće,  odnosno  bitne karakteristike koje su zajedničke za većinu ovih preduzeća i po kojima se ona razlikuju od ostalih. Ističe se da su javna preduzeća u državnom vlasništvu, da je njihov cilj obezbeđenje proizvoda i usluga od vitalnog značaja za društvenu zajednicu, pa se nalaze u monopolskom položaju na tržištu koji je stečen uz podršku vlasti i da je predmet njihove delatnosti pod režimom regulative koja će im obezbediti da funkcionišu u javnom interesu.
Obzirom da su javna preduzeća pod velikom kontrolom države unjihovom funkcionisanju se javlja i uticaj političke partije na vlasti koja posredstvom države može da utiče na oblik njihovog funkcionisanja.Ovo čini složenijim način organizovanja javnih preduzeća i time menadžment ovih preduzeća dobija poseban značaj.
Javna  preduzeća  angažuju  zamašna  sredstva,  veliki  broj  ljudi  i  pokrivaju svojom delatnošću  obično  teritoriju  jedne  države .Njihova  uloga  je n ezamenljiva u funkcionisanju  ukupnog  privrednog  života. Razvoj javnih  preduzeća  i  njihova ekonomska efikasnost zavise od kvaliteta funkcije menadžmenta.

Zadatak menadžmenta je da na najbolji način koristi resurse javnog preduzeća u stalno promenljivom okruženju. Menadžment javnog preduzeća je upućen na rad u kompleksnim uslovima koji se ogleda u nastojanju da se postigne ona fina granica između optimalnog zadovoljavanja interesa društva kao celine i interesa preduzeća kao subjekta privređivanja.

Potrebno je puno veštine i znanja koje će se upotrebiti za pridobijanje ljudi da u tehnološkom procesu angažuju svoje ukupne radne potencijale, odnosno kinetičku I kreativnu energiju na ostvarivanju optimalne ciljne funkcije javnog preduzeća.

Upravljanje tuđim radom i resursima u strukturama poslovnih i drugih organizacionih sistema ispoljava se kao najsloženija svesna delatnost ljudi. Za obavljanje svake vrste svesne delatnosti neophodno je da ljudi, koji su nosioci tih radnih procesa, budu obučenii osposobljeni tako da sa minimalno mogućim naporima i drugim utrošcima obave sve one transformacione procese koji su uslov da se postojeće prevede u željeno stanje.

Sticanje znanja, umeća i veština za obavljanje raznih vrsta delatnosti iziskuje posedovanje posebne vrste svesne delatnosti. Iznalaženje što racionalnijih načina rada, obučavanje i osposobljavanje ljudi za profesionalno obavljanje određenih radnih aktivnosti oduvek je predstavljalo složenu aktivnost, koja u svakoj novoj vremenskoj dimenziji poprima sve izraženiji karakter.Menadžment ljudskih resursa u javnom sektoru je obiman i složen zadatak i otuda njegovo proučavanje u celosti prevazilazi dimenzije ovog rada. Stoga se ovde osvrćemosamo na njegova dva značajna aspekta- menadžment ljudskih resursa i menadžment učinka.