2
Увод
Метод је начин путем кога се долази до научних сазнања и потиче од грчке речи
methodos
– пут, тражење. Да би се открила нова сазнања потребно је придржавати се
одређених правила – методолошког приступа, поступака и средстава истраживања. Али,
метод је и у функцији провере већ стечених сазнања. При томе и метод се као и сама наука,
континуирано развија и дограђује.
Свакодневно схватамо да су информације и подаци, кључ ка успешном обављању
послова, тако да људи теже ка што бољим и квалитетнијим информацијама. Сада je знатно
олакшан начин доласка до тих информација, у односу на нека прошла времена када је пут до
података и информација био доста дужи и тежи. У данашње време пренатрпани смо
информацијама са свих страна. Интернет, радио, телевизија, новине итд. свакодневно нам
сервирају хиљаде за нас битних или небитних информација.
Прикупљање података је једна од најбитнијих фаза у научним истраживњима. У
данашњем свету информације су лако доступне и до њих се може доћи на много више
начина , за разлику од ранијих година. Да би се ти подаци што квалитетније прикупили
постоје бројни методи за прикупљање података. Али приликом истраживања друштвених
појава јављају се поједине објективне потешкоће. Прикупљање података је потреба за свако
научно, а могло би се рећи и уопште свако истраживања. До података се може доћи на доста
начина. Углавном се до података долази путем људских чула, тј. видом, слухом, али до
података се може доћи и на друге начине анализом, мерењем, упоређивањем и сл.
Посматрањем, испитивањем, анализом, скалирањем итд., може се доћи до значајних
података потребних за истраживање, а што је још битније за доношење исправних
закључака. Без података, или боље рећи без довољно података истраживање је непотпуно и
немогуће.
Методологија, као логичка дисциплина се бави проучавањем метода истраживања
(развијањем логичких начела научних сазнања, својствима добијених података, њиховом
систематизацијом и разлозима због којих се они могу користити у оквиру конкретне науке).
Задатак методологије је да опише и објасни методе научног сазнања, тј. начин долажења до
научних сазнања.
Свака наука подразумева коришћење метода емпиријског истраживања, анализу
података, теоријско мишљење и логичку процену аргумената у циљу развоја корпуса знања
о одређеном проблему. Да би се боље разумео истраживачки процес у овом семинарском
раду фокусираће се методолошки поступци за прикупљање података, једна од најважнијих
фаза истраживачког процеса. Наиме, истраживачки процес се састоји од следећих фаза:
Дефинисање проблема који се истражује; Преглед ранијих истраживања; Прецизирање
проблема; Избор метода за прикупљање података; Спровођење истраживања;
Интерпретација резултата и предочавање резултата.
У овом раду обрађене су неке основне методе и технике прикупљања података.
Такође видеће се које су предности и мане тј. недостаци одређених метода и техника
прикупљања података.
4
1.2.Информација
"Информација је ресурс данашњице и будућности,
али она није попут материје или енергије.
Употребом се не троши,
расподелом се не смањује. Ако нешто знам могу научити друге, а да сам ништа при томе не губим.
Примењујући то што сам сазнао, не само да не губим коришћено знање, већ га оплемењујем праксом."
3
P.Drucker
Податак је у основи порука, која се може и не мора искористити. Ако постоји и
најмања вероватност да се порука једнозначно и тачно користи, те представља неоспорну
чињеницу, тада представља информацију. Реч информација
4
подразумева информисање,
обавештавање. Информација је резултат анализе и организације података на начин који даје
ново знање примаоцу. Информација је разноликост порука од пошиљаоца до примаоца.
Информација је свеукупност података о свим могућим објектима, појавама или
процесима. Представља се у облику цртежа, текста, звучних и светлосних сигнала,
енергетских и нервних импулса итд.
По критеријуму настанка информације се деле на:
•
елементарне (одражавају процесе и појаве мртве природе),
•
биолошке (одражавају процесе у животињском и биљном свету) и
•
социјалне (одражавају процесе у људском друштву).
Информације које ствара и користи човек деле се на:
•
масовне (друштвено-политичке, научно-популарне итд.),
•
специјалне (научне, техничке, економске итд.) и
•
личне.
3
Peter Drucker,
Управљање у новом друштву
, 2002, Нови Сад, Aдижес.
4
(lat.
Informare, engl. Information)
-
поучавање, упућивање, упутство, oбавештавање, oбавештење, распитивање,
oбавештеност, oбавест, извештај, судско извињење, истрага.
5
1.2.1. Трансформација података у информације
Одлуке се не доносе на основу података, већ на основу информација. Податак, сам за
себе, не носи никакву информацију, док се не стави у неки контекст, док се не дефинише
његов однос са неким другим подацима.
Информација је резултат моделирања, форматизовања, трансформације,
организовања података на начин који увећава знање примаоца информације. Да би се
податак трансформисао у информацију, идентификовано је седам корака и то:
5
прикупљање,
класификација, сортирање – спајање, сумирање, меморисање, претраживање и расподела.
При том, и у фази прикупљања података и у фази креирања информација треба имати
у виду разлог због кога се то ради, јер од истих података, различитом обрадом, могу се
добити различите, мање или више релевантне информације.
1.3. Знање
„Информације су подаци којима је дата одређена структура;
Знање су оне информације којима је придружен смисао.“
DIKW (Data, Information, Knowledge, Wisdom)
6
Информација постаје знање кад је интерпретирана, односно стављена у контекст или
кад јој је додато значење. Информацију чине подаци којима је дато значење путем
релацијских веза, односно организовани подаци који су уређени за боље схватање и
разумевање. Другим речима, знање је као нека збирка информација. Значење информације
може бити корисно, али и не мора. То значи, кад неко памти информације, тада он скупља,
односно гомила информације. То може бити корисно знање једној особи, али не и другима.
Нпр., деца у основној школи могу одговорити да је 2+2=4 јер имају усвојено то знање, али не
могу одговорити колико је 1267 x 300 јер би то захтевало поседовање додатних знања која
би морала бити обухваћена разумевањем.
7
Знање чине чињенице које постоје унутар психичке структуре коју свест може
обрадити. Људски ум користи то знање за бирање између могућности, а тиме реакције и
понашања постају И. Када вредности и обавезе воде интелигентно понашање, оно је заправо
темељено на мудрости. Мудрост је искуство, знање, разумевање - све ово уз разборитост,
практичност, дискретност и здрав разум, односно мудрост је способност доношења
исправних одлука. Дакле, податак је најосновнији ниво, информација додаје контекст, знање
додаје како га употребити, а мудрост када и зашто га употребити.
5
http://www.pedya.rs/2010/07/21/podatak-nije-informacija/ixzz16fwwaNJf
Under Creative Commons License:
Attribution Non-Commercial No Derivatives
6
https://philpapers.org/archive/MICHRO.pdf
7
http://hr.wikipedia.org/wiki/податак, информација, знање, мудрост
