Mito i korupcija – Poslovna etika i veštine komunikacije

UVOD
Korupcija se smatra patološkom pojavom, nemoralnom i štetnom po društvenu zajednicu. Obično se kaže da je korupcija stara koliko i organizovano ljudsko društvo. Osim toga, korupcija se smatra univerzalnom pojavom, jer je prisutna u svim državama i u svim sistemima, a sve države vode borbu za njeno suzbijanje, sa manje ili više uspeha. Ekonomske štete od korupcije su ogromne, pa Ujedinjene nacije i druge međunarodne organizacije preduzimaju raznovrsne mere za borbu protiv korupcije.
Kada je u pitanju Srbija, korupcija ne samo da je prisutna u svim sferama društvenog života, nego je i veoma raširena, zbog čega se naša zemlja ubraja u zemlje sa visokim stepenom korupcije. Rezultat IPK za 2010(Indeks percepcije korupcije) pokazuje da ¾ od 178 ukupno uključenih zemalja je ostvarilo rezultat ispod 5 – što pokazuje da je korupcija i dalje ozbiljan problem. Zemlje koje se percipiraju kao najmanje korumpirane su Danska, Novi Zeland, Singapur, itd., a od bivših jugoslovenskih republika najmanja korupcija je u Sloveniji, zatim sledi Hrvatska na 62. mestu, Srbija na 78. mestu, Bosna i Hercegovina na 91, itd., zemlje sa njvećim indekso su Irak na 175. mestu, Avganistan na 176. mestu i na poslednjem mestu Somalija.

Pojam korupcije

Sam pojam ,,korupcija” potiče od latinske reči coruptio, a označava: ,,pokvarenost, raspadanje, podmićivanje, potplaćivanje, krivotvorenje…” U najopštijem smislu korupcija podrazumeva zloupotrebu (obično) javne službe radi postizanja lične koristi. Korupcijom se smatra svaki oblik zloupotrebe vlasti radi lične ili zajedničke koristi, bilo da se radi o javnom ili privatnom sektoru. Pravno gledano, mito i korupcija su nezakonite i protivzakonite radnje oličene u vidu materijalnog pritiska/poklona, direktno ili indirektno, jedne osobe na drugu, s ciljem ostvarenja neke vrste nelegalne dobiti. U svakoj pravnoj državi podmićivanje, primanje mita i posredovanje u podmićivanju, kao ataci na pravni poredak i zakon – kažnjivi su.
Korupcija vodi osiromašenju nacionalnog bogatstva.Svetska banka identifikovala je korupciju među najvećim preprekama ekonomskog i društvenog razvoja. Ona narušava razvoj tako da narušava vladavinu zakona te oslabljuje institucionalne temelje na kojima se zasniva ekonomski rast. Korupcija se definiše na razne načine i kroz razna krivična dela (primanje i davanje mita, protivzakonito posredovanje, zloupotreba službenog položaja, i dr.).
Neke od definicija korupcije :

• ,,Korupcija je zloupotreba dobijenih ovlašćenja za privatnu korist”. (Transparency International)
• ,,Korupcija je zloupotreba javne vlasti u private svrhe”. (Svetska banka)
• ,,Korupcija je devijantno ponašanje članova javne uprave (izabranih ili imenovanih) koje nije u skladu s njihovim zadacima po službenoj dužnosti, a primenjuje se u cilju sticanja privatnog bogatstva ili statusa pojedinca, uže rodbine ili povezane grupe ljudi”.(Joseph Nye,1967)

Rasprostranjenost korupcije

Korupcija se pojavljuje u gotovo svim područjima života i delovanja, od javnih institucija, preko politike, do privrede i poslovanja s inostranstvom. Korupcija se manifestuje na razne načine u raznim državama, kulturama i periodima, tako da zavisno od toga varira i sama definicija korupcije, odnosno aktivnosti koje se smatraju delom te pojave. Korumpiranom se smatra svaka službena ili odgovorna osoba koja radi lične koristi ili zajedničke koristi kojoj pripada zanemari opšti interes koji je dužna štititi s obzirom na položaj i vlasti koje su joj poverene. Korupcijom se smatra i kada građanin nudi ili pristaje na davanje zatraženog mita.

Vrste korupcije

U literaturi se navode različite klasifikacije korupcije zavisno na kojem području se javlja i obzirom na oblik koji poprima. Možemo razlikovati korupciju u javnoj upravi od korupcije u privatnom sektoru. Najčešće se govori o javnoj korupciji koja uključuje državu i javne ustanove, pa je tako i većina definicija usmerena na korupciju u javnom sektoru, obzirom da je osnovno obeležje korupcije da ona proizilazi iz javne vlasti i diskrecijske moći u donošenju odluka.

Zavisno od niva vlasti u odlučivanju, možemo razlikovati političku od administrativne korupcije.

• Politička korupcija, odnosno korupcija na visokom nivou (engl. grand corruption), je prisutna među visokim državnim funkcionerima i političarima koji imaju političku moć, za razliku od
• Administrativne ili birokratske korupcije (engl. petty corruption) koja se odnosi na članove javne uprave zadužene za sprovođenje odluka i propisa.

Bez obzira o kojoj korupciji se radi i u kojem sektoru se pojavljuje, ona može poprimiti različite oblike.

Najčešći oblici korupcije su:

• Podmićivanje – obećanje, ponuda ili davanje bilo koje benificije koja neprimereno utiče na ishod odluka javnog službenika. Mito može biti dan javnom službeniku (direktno) ili preko druge osobe ili subjekta (indirektno). Mito može podrazumijevati novac, povjerljivu informaciju, darove, i druge oblike.
• Pronevjera – krađa sredstava od strane osobe kojoj su poverena ovlašćenja i kontrola nad tim sredstvima.
• Sukob interesa – situacija u kojoj su privatni interesi dužnosnika u suprotnosti s javnim interesom ili privatni interes utiče, ili može uticati, na nepristrasnost dužnosnika u obavljanju javne dužnosti.
• Pristrasnost – dodjeljivanje poslova ili beneficija određenim pojedincima bez obzira na sposobnosti. Ako je reč o članovima obitelji onda se naziva nepotizam.
• Iznuđivanje – nezakonito i namerno dobijanje neke prednosti, materijalne ili nematerijalne, od druge osobe ili subjekta, tako da joj se nameće nezakonit pritisak u obliku pretnji ili zastrašivanja da bi se prisilila da pruži određene beneficije. Ova prisila može sadržavati fizičku povredu, nasilje ili prepreku a može čak uključivati i opasnost da treća strana bude ugrožena.