Motivacija zaposlenih

MOTIVACIJA ZAPOSLENIH
Rezime

Motivacija zaposlenih danas predstavlja zanačajan segment rada i poslovanja kako pojedinca, tako i organizacije. Okruženje se menja, pa organizacije moraju da uvode novine u poslovanje. Svaka promena sa sobom nosi određeni rizik, samim tim što zaposleni moraju da se menjaju i adaptiraju, menjaju svoje navike i dodatno se edukuju. Istraživanje je sprovedeno na primeru hotela jedne srpske firme, gde se nastojalo doći do odgovora da li zaposleni imaju učešća u poboljšanju ponude i da li motivacija predstavlja jedan od razloga za nedovoljno angažovanje zaposlenih. Takođe se nastojalo utvrditi da li organizacija ulaže u edukaciju i usavršavanje zaposlenih, kao oblik motivacije. Rezultati su pokazali značajnu razliku u pogledu odgovora o usavršavanju zaposlenih od strane uprave i samih zaposlenih u preduzeću.

Ključne reči: motivacija, okruženje, istraživanje, edukacija, rezultati,

1.UVOD
Savremeni svet karakterišu brze promene, na koje moraju da odgovaraju kako organizacije, tako i pojedinci koji su njihov sastavni deo. Sam menadžment prateći okruženje, kreira i modifikuje interne karakteristike, kako u pogledu sredstava i predmeta rada tako i u pogledu zahteva prema zaposlenima. Ljudi sa svojim karakteristikama su specifični, nisu predvidivi i ne mogu se objektivno sagledati kao što se mogu sagledati materijalna sredstva za rad. Iz tog razloga mnogo više napora se ulaže u planiranje i predviđanje ljudskog faktora, s obzirom da je ljudski faktor pokretačka snaga svake privredne organizacije.

U modernim zemljama, većina poslovnih subjekata smatra upravljanje ljudskim resursima investicijom koja omogućava integraciju poslovnih planova i veština zaposlenih, kako bi se ostvarili ovi ciljevi u kategoriji ekonomskog rasta, proizvoda i usluga. Danas gotovo da ne postoji organizacija orjentisana ka uspehu, a koja ne vodi računa o motivaciji zaposlenih. Nekada je ključno bilo „znati kako“, a u savremenim karijerama zaposleni još moraju „znati zašto“ i „znati kome“. Zaposleni se u planiranju svoje karijere ne mogu više oslanjati samo na organizaciju, već treba sami da upravljaju svojim razvojem i svojom karijerom. Koncept karijere sve više zamenjuje koncept posla.Posao je kratkoročna vremenska perspektiva koji određuje organizacija radi zadovoljenja organizacijskih potreba, dok je karijera dugoročna (životna) vremenska perspektiva koju određuje pojedinac i koja u sebi ujedinjuje individualne i organizacijske interese i potrebe.

Karijera i njen razvoj značajni su, ne samo za zaposlene, već i za organizaciju. Napredovanje predstavlja jedan od osnovnih načina motivacije zaposlenih. Koncept karijere zahteva od organizacije da se ona više bavi individualnim interesima i ciljevima zaposlenih radi ostvarenja organizacione uspešnosti i razvoja. Individualni ciljevi karijere moraju da budu povezani sa strategijskim ciljevima razvoja organizacije. Organizacija treba da uskladi svoju infrastrukturu tako da njene vizije, misije i ciljevi razvoja budu vidljivi i jasni svakom njenom pojedincu. Ona treba da uvidi koji su to činioci koji u najvećem obimu motivišu zaposlene ka ostvarivanju kako individualnih, tako i organizacionih ciljeva.

2. POJMOVNO ODREĐENJE KARIJERE KAO MOTIVACIONOG POKRETAČA ZAPOSLENIH

Reč karijera se danas koristi u različitim oblicima u svakodnevnom govoru. Mnogi karijeru shvataju na tradicionalan način smatrajući da se karijera odnosi samo na napredovanje na poslu, da je to nešto vredno u određenoj poslovnoj oblasti, nešto što dovodi do boljeg životnog standarda ili statusa u društvu. Prema savremenom shvatanju svi ljudi imaju karijeru, ona se ne odnosi samo na elitu društva. Karijera je dinamična (nekada se napreduje, nekada se ostaje na istom poslu, promeni se posao i sl.) i ona ne znači samo napredovanje. Karijera se odnosi na sve što čovek radi, a ne samo na posao. Obuhvata i obrazovanje, porodicu, slobodno vreme i traje gotovo cao život dok god je čovek aktivan.
Karijera se može definisati kao rezultat aktivnosti pojedinca na porodičnom i društvenom životu, niz radnih uloga pojedinca, razvoj pojedinca u učenju i radu tokom života. Torington, Hal i Tejlor [9] karijeru definišu kao odrednicu individualnog profesionalnog razvoja, odnosno individualnih profesionalnih uspona i padova tokom radnog veka. Istovremeno, ona se shvata i kao niz povezanih ili nepovezanih poslova, načina ponašanja, vrednosnih stavova i aspiracija i slično.