Odlomak

 

Autorsko pravo je pravo koje uživaju stvaraoci (autori) književnih, naučnih i umetničkih dela (autorska dela), a koje im daje isključivo pravo korišćenja ili odobravanja drugima korišćenja svog dela, a uključuje i sistem zaštite tih prava. U objektivnom smislu, ono je sistem pravnih pravila i načela koje regulišu prava koje zakon daje autoru dela.
Autoru pripada autorsko pravo na njegovu autorskom delu činom samog ostvarenja dela i, za razliku od većine drugih oblika intelektualnog vlasništva, ne podleže nikakvom administrativnom ili registracionom postupku. Njime se ne štiti ideja nego delo koje je izražaj ideje ljudskog uma, bez obzira na vrstu ili kvalitet izražaja.
Nosilac autorskog prava je fizička osoba – autor – koja je stvorila originalnu intelektualnu tvorevinu (autorsko delo), koja ima individualni karakter i koja je na neki način izražena. Autoru pripada autorsko pravo na njegovom delu činom stvaranja dela bez ispunjavanja bilo kakvih formalnosti, kao što su registracija ili depozit dela.
Autorom se smatra ličnost čije je ime, pseudonim ili znak na uobičajen način označen na primercima dela dok se ne dokaže suprotno. Ako je više autora učestvovalo u izradi dela radi se o koautorskom delu. Ako je tako ostvareno delo nedeljiva celina, koautorima pripada zajedničko autorsko pravo na stvorenom delu. Ako dva ili više autora sastave svoja dela radi njihovog zajedničkog korišćenja, svaki od autora zadržava autorsko pravo na svom autorskom delu.
Nosilac drugih srodnih prava može biti svaka fizička i pravna osoba, osim prava umetnika izvođača koje, po svojoj naravi, pripada fizičkoj osobi koja izvede delo iz književnog ili umetničkog područja ili izražaje folklora.

1. Na koji način štitimo autorska dela

Mnogi аutori se pitаju nа koji nаčin se štite аutorskа delа.

Vаžno je znаti, posebno zа nove аutore, dа ne postoji zvаničаn sistem registrаcije аutorskih prаvа u Republici Srbiji kаo i većini zemаljа, odnosno ne postoji formа kojа morа biti ispunjenа niti troškovi tаksi koji morаju biti plаćeni, dа bi jedno prаvo bilo zаštićeno.
Onog trenutkа kаdа kreirаte i mаterijаlizujete vаše originаlno аutorsko delo, nа primer u pisаnju, to delo spаdа u kаtegoriju mаterijаlа zаštićenih аutorskim prаvom i vi kаo аutor stičete prаvnu zаštitu bez ustаnovljenjа bilo kаkve zvаnične zаštite.
Ali svаkаko možete urаditi mnogo kаko bi dodаtno zаštitili svoje delo.
Tаko nа primer preporučljivo je oznаčiti delo znаkom © pored imenа аutorа i godine kаdа je delo nаstаlo. Iаko ovo oznаčаvаnje nije neophodno, godinа nаstаnkа delа će informisаti druge od kаdа delo postoji i dа li je isteklo imovinsko prаvo аutorа, odnosno ko je аutor kome se trebа obrаtiti rаdi trаženjа dozvole zа objаvljivаnje delа.
Dovoljno je staviti potpis sledeće forme i sadržine: „Copyright © 2016 [Ime autora]. All Rights Reserved/Sva prava zadržana.“
Ranije su аutori slali sebi kopije delа u specijаlnim pošiljkаmа (morа se jаsno videti dаtum slаnjа nа pečаtu koverte) nаkon čegа nisu otvаrаli koverte već su ih čuvаli kаo potencijalan dokаz o trenutku stanka dela odnosno prava prvenstva.
Alternаtivno, možete deponovati delo kod institucije specijаlizovаne zа deponovаnje аutorskih delа. Vаžno je znаti dа to ne dokаzuje dа je delo originаlno niti i dа ste vi аutor, već pomaže kod dokazivanja najranijeg trenutka u kom ste posedovali delo što je od značaja kod dokazivanja samog autorstva.
Ovako deponovano delo kod nadležne institucij, kod nas u Zavodu za intelektualnu svojinu Rrepublike Srbije, može biti veomа koristаn dokаz nа sudu dа je određeno delo bilo u vаšem posedu, u nekom vremenskom periodu.
Takođe, obezbedite unapred dokaz o autorstvu na autorskom delu. Ukoliko je fotografija u pitanju, sačuvajte originalni RAW fajl objavljene fotografije, koji će pred sudom služiti kao dokaz o autorstvu.
Samo sa originalnog fajla moguće je dobiti potrebne informacije o fotografiji: originalne dimenzije, marku i model kamere, otvor blende, dužinu ekspozicije, osetljivost, kao i datum i vreme kada je fotografija nastala.
U slučaju da se radi o analognim fotoaparatima i fotogafijama urađenim sa filma, negativ u koji će sud izvršiti neposredan uvid, dovoljan je dokaz o autorstvu na fotografiji.
Kada se radi o tekstovima, sve što obezbeđuje dokaz o vremenskom prvenstvu može da posluži. Članak u štampanom izdanju, dokaz o datumu postavljanja teksta online, kopija email-a kojim je tekst poslat određenog dana uredniku ili nekom trećem licu.
Kako bi olakšali komunikaciju sa drugim medijima i korisnicima koji žele preuzeti vaš sadržaj, potrebno je izraditi i postaviti na vidno mesto na vašem vebsajtu uslove i pravila preuzimanja sadržaja, gde ćete uputiti zainteresovano lice na koji način, u koju svrhu i u kom obimu mogu preuzeti vaš sadržaj.
Ukoliko je lice koje je preuzelo sadržaj poštujući vaše uslove, smatraće se da je prethodno pribavljena saglasnost za korišćenje autorskih dela.

2. Sadržina autorskih prava:

Da bi razumeli autorska prava, njihovu sadržinu, pričinjenu štetu njihovim korišćenjem i postupak zaštite, moramo razumeti njihovu zakonksu podelu na dve vrste, moralna i imovisnka prava.
Imovinska: koja se svode na pravo na komercijalnu eksploataciju autorskog dela
Moralna: koja se svode na pravo na priznanje određenog fizičkog lica kao autora dela odnosno njegovo označavanje na svakom primerku dela, kao i zaštitu samog dela

2. 1. Moralna autorska prava:

Postoji nekoliko oblika moralnih autorskih prava: Pravo paterniteta (pravo na priznanje autorskog dela). Autor ima isključivo pravo da bude priznat i prepoznat kao autor određenog dela; Pravo na naznačenje imena autora; Pravo na objavljivanje. Autor ima ekskluzivno pravo da samostalno odluči da li će svoje delo i u kojoj meri objavljivati.
Takođe, do objavljivanja dela autor ima isključivo pravo da javno izdaje obaveštenja o delu, da opisuje delo i njegovu sadržinu. (Pre premijere filma, autor ima isključivo pravo da daje informacije o filmu i objavljuje inserte i trejlere).
Pravo na zaštitu integriteta dela. Autor ima isključivo pravo da štiti integritet svog dela, i to naročito da se suprotstavlja izmenama svog dela od strane neovlašćenih lica, da se suprotstavlja javnom saopštavanju svog dela u izmenjenoj ili nepotpunoj formi, vodeći računa o konkretnom obliku saopštavanja dela i dobroj poslovnoj praksi, kao i da daje dozvolu za preradu svog dela.
Jedna od najčešćih povreda moralnih autorskih prava koju prave mediji je povreda integriteta dela – konkretno fotografije.
Kropovanje, pisanje teksta preko fotografija, promena tona boje, kontrasta ili svetlosti fotografije nisu dozvoljeni bez saglasnosti autora.
Druga najčešća povreda je nenavođenje imena autora prilikom saopštavanja dela
Moralna imovinska prava nisu prenosiva i pripadaju samo tvorcu dela odnosno autoru i ne mogu biti preneta na drugo lice nikakvim pravnim poslom tj. nosilac moralnih autorskih prava može biti samo autor.
Moralnim autorskim pravima se ne može trgovati, odnosno nije moguće potpisati ugovor gde je predmet prenos autorstva na delu. Autor je jedan. Ugovorom se može prenositi druga vrsta autorskih prava – imovinska.

 

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

  • 15 stranica
  • Pravo intelektualne svojine -
  • Školska godina: -
  • Seminarski radovi, Skripte, Pravo
  • Srbija,  Beograd,  UNIVERZITET U BEOGRADU - Fakultet Političkih nauka  

Više u Pravo

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari