Visoka medicinska škola strukovnih studija
„Milutin Milanković“
NEGA DETETA POSLE HIRUŠKE INTERVENCIJE RASCEPA USNE I
NEPCA U KUĆNIM USLOVIM
SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA
ZDRAVSTVENA NEGA U PRIMARNOJ ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI
Profesor:
Student:
Beograd, 2014.
4
Nega deteta posle hiruške intervencije rascepa usne i nepca u kucnim uslovima
2014
2.RASCEP USNE I NEPCA
2.1.Istorijat rascepa usne i nepca
Prve zapise o rascepu usne i nepca imamo u Kini u periodu oko 390 godine posle Hrista, gde su
tadašnji lekari načinili zapis o uspešnom zatvaranju rascepa usne( Boo-Chai). Srednjevekovna
literatura puna je tekstova o deci sa rascepima usne i nepca za koje su tvrdili da su ’’Opsednuta
đavolom’’. Potpuno drugi primer je iz Srednje i Južne Amerike gde su ova deca uživala veća
prava od većine populacije zato što su smatrana ’’miljenicima Bogova’’.Yperman (1295-1351),
flamanski hirurg, prvi objavljuje pun opis rascepa i hiruške korekcije koju je izveo. Ova metoda
je korišćena sve do 1844. kada Pankoast objavljuje svoje čuvene radove (4). Rascep gornje usne
je jedan od najčešćih anomalija, sa prevalencom od oko 1:700 živorođenih. Postoje i drugi podaci
koji se kreću u rasponu 1:400 do 1:2000.Prema nalazu Oliver-Padila i Martinez –Gonzales
(1986), rascepi primarnog i/ili sekundarnog palatuma su dva puta češći kod dečaka nego kod
devojčica. Ne postoji zadovoljavajuće objašnjenje iz kojih razloga su ovi rascepi češći kod muške
populacije(4).
2.2.Etiologija i patogeneza
Etiologija rascepa nije u potpunosti razjašnjena. Nastanak ove anomalije se dovodi u vezu sa
uticajem raznih činilaca od kojih, pored nasledja (genetski faktori), značajnu ulogu imaju i
egzogeni faktori. Nasledna dispozicija kao faktor je ustanovljena kod 20 odsto do 30 odsto osoba
sa rascepima(4). Prenošenje ove anomalije je nepravilno i ne sledi Mendelove zakone o
domiantnom i recesivnom nasledjivanju. Najverovatnije je u pitanju poligenski tip nasledjivanja.
Genetska istraživanja su pokazala da ako jedan od roditelja ima rascep, onda je rizik da će jedno
ili više njegove dece imati istu anomaliju mnogo veći nego što je takav rizik u opštoj populaciji.
Ako se dete rodi sa rascepom, onda sledeće dete (istih roditelja) ima povećani rizik da ima rascep
(5 odsto). Ako jedan roditelj i jedno dete imaju rascep, rizik da će se i drugo dete roditi sa
rascepom je znatno veći (15 odsto). Ako oba roditelja imaju rascep, onda rizik pojave rascepa
kod njihove dece iznosi 60 odsto (1).
5
Nega deteta posle hiruške intervencije rascepa usne i nepca u kucnim uslovima
2014
2.3.Dijagnostika
Za dijagnostiku rascepa usne i nepca koristi se više metoda pregleda. Kliničkim pregledom lica i
usne duplje (spoljašnji nos i usne, alveolarni grebeni, nepce) stiče se uvid u veličinu i lokalizaciju
rascepa i njegovog odnosa prema okolnim anatomskim strukturama(2).
Dopunjuju ih pregled nosne duplje (prednja i zadnja rinoskopija) i farinksa. Otoskopskim
pregledom (bubne opne) stiče se uvid u funkcionalno stanje tuba auditiva. Posebne metode
dijagnostike se koriste za ispitivanja pojedinih poremećaja uzrokovanih rascepima. Ovde spadaju
ispitivanja velofaringealne insuficijencije (palatografski pregled, elektromiografija mišića mekog
nepca, velofaringometrija), prohodnosti nosa (rinomanometrija), a od posebnog su značaja
ispitivanja funkcije Eustahijeve tube (timpanometrija) i ispitivanje sluha (audiometrija u odraslih,
dok se kod male dece koriste posebne metode) (3).
2.4.Definicija rascepa usne i nepca
Orofacijalni rascepi po svome izgledu i funkcionalnim smetnjama anomalije lica i predstavljaju
medicinski i socijalni problem, a zbog složenosti zahtevaju multidisciplinarno lečenja koje traje
od rodjenja do adultnog perioda. U toku embriogeneze lica nastaje prvo usna, alveolarni luk i
deo tvrdog nepca. Pošto ova struktura prvo nastaje, označava se kao primarno nepce. Kasnije
nastaje tvrdo nepce, meko nepce i uvula. Zbog čega se ovaj deo označava sekundarno nepce(2).
Na osnovu ovakvih embrionalnih saznanja, bazira se i današnja klasifikacija, tako da rascepe
usne i nepca delimo u četiri grupe (2):
I grupa
: IZOLOVANI RASCEPI PRIMARNOG NEPCA
/ Schisis palati primaria/ : koji
po svom intenzitetu mogu biti subtotalni ili totalni, a po strani rascepa, levostrani, desnostrani,
medijalni i obostrani.
II grupa:
IZOLOVANI RASCEPI SEKUNDARNOG NEPCA
/ Schisis palati secundaria/ : koji
mogu biti subtotalni ili totalni što se tiče stepena rascepa, a po strani, levostrani desnostrani ili
obostrani.
III grupa:
UDRUŽENI RASCEPI PRIMARNOG I SEKUNDARNOG NEPCA
/Schisis palati
primaria et secundaria/: u različitim kombinacijama što se tiče stepena i strana rascepa.
