Sledeći primer pokazuje da se preko različitih količina zlata izražavaju različite vrednosti
roba.
1 kaput = 20 gr zlata
(20 h) (20 h)
40 m platna = 40 gr zlata
(40 h) (40 h)
1 automobil = 200gr zlata
(200 h) (200 h)
Čak i kada se ne bi imao uvid u utrošene časove rada u proizvodnji ovih roba, ustaljenost
razmene u navedenim relacijama jasno pokazuje da je vrednost automobila 10 puta veća od
vrednosti jednog kaputa, jer se u razmeni za njega dobija deset puta veća količina zlata nego za
jedan kaput, itd. To je moguće zahvaljujući činjenici da je i zlato roba od vrednosti, u čiju je
proizvodnju, takođe, utrošen apstraktan ljudski rad.
Zlato kao novac već dugo ne funkcioniše u svom prirodnom obliku, već u obliku
nacionalne monetarne jedinice, u obliku monete. Pri tom, pod monetom se podrazumeva novac
čiji su oblik, težina, sastavni delovi i nacionalno ime, utvrđeni zakonom jedne države. Ukoliko
pođemo od pretpostavke da je monetarno ime datog novca dinar, i da se lije od zlata u apoenima
(komadima) od 1 dinara, čija je težina 1 gram zlata, i da je pri tome društveno potrebno radno
vreme za proizvodnju 1 grama zlata, jedan čas apstraktnog ljudskog rada biće izražen na sledeći
način:
1 kaput = 20 dinara
(20 h) (20 h)
40 m platna = 40 dinara
(40 h) (40 h)
1 automobil = 200 dinara
(200 h) (200 h)
Izražavanje vrednosti roba preko novca, kao nacionalne monetarne jedinice, nije ništa
drugo nego cena roba. Naime, cena predstavlja novčani izraz vrednosti robe izraženu u novcu.
Kada se postavi pitanje od čega zavisi visina cene robe, može se reći da isti oni faktori koji
utiču na promenu prometne vrednosti robe, utiču i na promenu cene robe. Cena robe je određena
kako samom vrednošću robe, tako i vrednošću robe u ulozi ekvivalenta, odnosno vrednošću
novčane robe.
Budući da je cena vrednost robe izražena u novcu, logično je tvrditi da je vrednost robe
najznačajniji faktor koji određuje visinu cene. U navedenom primeru cena kaputa menjaće se u
zavisnosti od promene njegove vrednosti. Ako poraste vrednost kaputa, povećaće se i njegova
cena. I obrnuto, ukoliko se smanji njegova vrednost, smanjiće se i njegova cena:
1 kaput = 40 dinara
(40 h) (40 h)
1 kaput = 10 dinara
(10 h) (10 h)
Cena robe može da se menja iako se njena vrednost ne menja. Do toga može doći kao
posledica izmene uslova proizvodnje novčane robe, u ovom slučaju zlata. Ukoliko pretpostavimo
da se društveno potrebno radno vreme za jedan gram zlata poveća od 1 na 2 časa, doći će do
smanjenja cene robe:
1 kaput = 10 dinara
4
(20 h) (20 h)
I obmuto:
1 kaput = 40 dinara
(20 h) (20 h)
Ovi primeri pokazuju suprotna kretanja između cene i vrednosti novčanog materijala
(zlata). Naime, kada vrednost novčanog materijala raste, cena robe opada, i obrnuto, kada
vrednost novčanog materijala opada, cena robe raste.
Isto tako, cene roba mogu da se menjaju i ako se njihove vrednosti ne menjaju ukoliko
dođe do promene visine merila cene monete. Ukoliko uslovi proizvodnje svih roba ostanu
nepromenjeni, uključujući tu i uslove proizvodnje zlata, može nastati opšti porast ili pad cena
svih roba, pod uticajem promene visine merila cena, novčane jedinice. Država je odredila da u
opticaj pusti jedan zlatan dinar koji će sadržati, ne jedan već, dva grama zlata, odnosno ako dođe
do porasta merila cene dinara, onda će doći do smanjenja cene robe:
1 kaput = l0 dinara
(20 h) (20 h)
Ukoliko bi se smanjilo merilo cene dinara, od 1 grama na pola grama zlata, došlo bi do
povećanja cene robe:
1 kaput = 40 dinara
(20 h) (20 h)
Razume se da bi kao posledica promene visine merila cene novca, došlo do opšteg pada,
odnosno skoka cena svih roba.
Cena nije uvek pravi izraz vrednosti robe. Upravo zbog toga što na cenu, pored vrednosti
same robe, utiču brojni faktori, ne smeju se na osnovu promene cene robe izvoditi zaključci o
njenoj vrednosti.
Novac u funkciji mere vrednosti, preko oblika cene, ne samo što dovodi do mogućnosti
kvantitativne nejednakosti između veličine vrednosti i njenog novčanog izraza, nego u sebi krije
i kvantitativnu protivurečnost, utoliko što cene ponekad prestaju biti izrazom vrednosti.
Cenovni oblik određene robe u kojem se novac javlja kao mera vrednosti, upućuje na
mogućnost otuđivanja te robe za novac. Međutim, kada do takvih otuđivanja robe dođe, pretvara
se se novac iz idealnog u stvarni novac. Tada dolazi do stvarne razmene robe za novac i u tome
momentu novac iz funkcije mere vrednosti prelazi u funkciju prometnog sredstva i mora realno
biti prisutan.
5
