UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA U NOVOM SADU
PRAVNI FAKULTET ZA PRIVREDU I PRAVOSUĐE
Novi Sad
Objektivna odgovornost kao pravni osnov
za naknadu štete
SEMINARSKI RAD
Obligaciono pravo – opšti deo
Mentor: Student:
Prof. Dr Siniša Ognjanović
Ljubisavljević Bojan
Br.indeksa: 2107/15
Novi Sad,April 2016
Sadržaj:
Uvod………………………………………………………………………..….3
Pojam i karakter štete……………………………………………………….…4
Odgovornost zbog nastale štete …………………………………………….....6
Osnovne karakteristike pravne odgovornosti ………………….……………...7
Nastanak principa odgovornosti…….…………..……………………………..7
Suština odgovornosti…………………………………..……………………….8
Područje važenja odgovornosti …….……………………………………….....9
Vrste i uslovi odgovornosti…………………………………………………….9
Zaključak……………………………………………………………………...11
Literatura……………………………………………………………………...12
2
Pojam i karakter štete
Šteta nije pojam kojim se služe samo pravnici i koji ima isključivo pravni
smisao. Naprotiv, njegovo je značenje znatno šire od pravnog. U običnom,
svakidašnjem govoru, pojmom „šteta" označava se svaka propuštena prilika da
se doživi izvesno zadovoljstvo. Kaže se, na primer, da je „šteta" kad neko nije
pročitao određenu knjigu, video neku pozorišnu predstavu, položio ispit, otišao
na izlet, i sl. Sem toga, štetom se smatra i svaka doživljena neprijatnost,
odnosno nezadovoljstvo. Međutim, najopipljiviji smisao ima stvarni ili prirodni
pojam štete, koji podrazumeva gubitak ili pogoršanje nekog životnog dobra
čovekovog. Ako je reč o materijalnom dobru, onda je to šteta u ekonomskom
smislu. Na primer: gubitak neke stvari ili umanjenje njene vrednosti, slab ili
nikakav rod pšenice ili voćnih stabala, i sl. Za štetu u ekonomskom smislu
posve je nebitno kako se ona zbila i ko će je, u krajnjoj liniji, podneti: oštećeni
ili neko treći. Međutim, pojam štete u pravnom ili normativnom smislu ima uže
značenje. On ne obuhvata svaku vrstu škođenja koju čovek doživljava, tj. svaku
faktičku ili ekonomsku štetu. Drugim rečima, pravni pojam štete ne tiče se
prikraćivanja svakog interesa, nego samo onog koji je dostojan pravne zaštite.
Sem toga, za njega je značajno i kako je do prikraćivanja došlo i na čiji će teret
ono naposletku pasti. Pod štetom se u pravnoj teoriji obično smatra povreda
nečijeg subjektivnog prava ili pravno zaštićenog interesa, prouzrokovano
štetnom radnjom.
1
Pravni pojam štete podrazumeva, dakle, samo onaj gubitak
koji neko, usled određenog događaja, trpi na svojim pravno zaštićenim dobrima,
i koji je određeno treće lice dužno da nadoknadi. Ako oštećeni nije ovlašćen da
se za nadoknadu pretrpljenog gubitka obrati trećem (po pravilu, počiniocu
štete), nego mora da ga podnese sam, nije reč o šteti u pravnom smislu. Takav
je, na primer, slučaj kad nekog zadesi šteta usled poplave, suše ili grada. Ali ako
se oštećeno lice osiguralo od tih nepogoda, ono stiče pravo da zahteva
nadoknadu po osnovu ugovora o osiguranju, pa stoga njegov gubitak predstavlja
štetu u pravnom smislu. Šteta je gubitak koji oštećeni trpi, jer nastaje mimo
njegove volje, usled radnje trećeg ili prirodnog događaja. Ako je gubitak nastao
po volji oštećenog, nije reč o šteti, nego o otuđenju ili utrošku imovine. Ono
može imati karakter štete samo u ovim slučajevima: 1) kad je potreba koja se
želi zadovoljiti otuđenjem ili trošenjem nastala mimo volje lica o čijoj je potrebi
reč (na primer: troškovi lečenja izazvani telesnom povredom i troškovi odbrane
od opasnosti štete koju je drugi izazvao); 2) kad neko otuđi, odnosno utroši
svoju imovinu pod uticajem protivpranog delovanja drugog na njegovu volju
1
Aleksandar Radovanov,Obligaciono pravo opšti deo,Pravni fakultet za privredu i pravosuđe,Novi Sad,2009,str.257
4
