УВОД
Порески систем је скуп пореских прописа, института и норми, везаних у
јединствен механизам а у сврху остварења одређене пореске политике. У порески
систем је укључен велики број пореских облика који се у сваком систему
разликују. Овај систем представља скуп института и инструмената који стоје на
располагању пореској власти за остваривање одређених фискалних, економских,
социјалних и политичких циљева у оквиру економског система.
Порески систем једне земље чини укупност свих облика пореза, односно
јавних прихода. У савременим привредним системима јавни приходи имају
значајну фискалну,економску и социјалну улогу и јављају се у веома различитим
облицима као што су:порези, доприноси, таксе,накнаде и сл. Јавни приходи служе
за подмиривање трошкова који имају општи карактер. Структура јавних прихода, с
обзиром на учешће појединих категорија прихода у укупним јавним приходима,
знатно се разликује земљама. На ту структуру утиче знатан број фактора. Порези
као део јавних прихода представљају најзначајнији инструмент прикупљања
прихода у државној економији и доживљавају развој тек у капитализму.
1
Порез
представља најзначајнији облик јавних прихода у савременим државама. Он
представља инструмент јавних прихода којим држава, укључујуци и ниже
политичко-територијалне заједнице,од субјеката под својом пореском влашћу
принудно узима новцана средства, без непосредне противуслуге, у сврху
покривања својих финансијских потреба и постизања других, првенствено
економских и социјалних циљева.
Опште карактеристике пореза су да у његовој основи лежи принуда,да
порез представља давање без директне проивнакнаде; то је такав приход код којег
није унапред утврђена сврха за коју це се употребити и наплаћује се искључиво у
новцу (само изузетно у натури)
1
Динчић М., Савић Ј., Ристић Ж., “
Пореска и царинска политика”
, Висока пословна школа ,Чачак
2006. год., стр.152
2
циљева. Порески подстицаји су релативно распрострањени и основ за њихово
прописивање су чврсто постављени критеријуми који су углавном економске,
еколошке или социјално-политичке природе. У неразвијеним тржишним
привредама порези и други јавни приходи користе се као трансфер средстава из
државних предузећа у буџет. Код опорезивања промета прописан је велики број
различитих пореских стопа, као и бројна пореска ослободења. Удео пореза који се
прикупи од становништва углавном је безначајан.
ц)
Флексибилност појединих пореза.
– Уз претпоставку да се пореске стопе и
пореске олакшице не мењају, на промене у структури пореског система утичу
промене у привредним кретањама, на пример, у условима инфлације која се у већој
или мањој мери јавља у већини земаља.
д)
Структура радне снаге
. – Најефикаснији механизам за наплату пореза на
доходак физичких лица је наплата овог пореза у моменту исплате, односно по
одбитку. Међутим, то није могуће када велики број лица обавља самостално своју
делатност, и у том случају порез плаћа на основу решења надлежног пореског
органа. У земљама где је већи удео лица која самостално обављају делатност, удео
пореза на доходак физичких лица је релативно мањи.
е)
Степен отворености економије.
– У земљама које настоје да остваре што веће
учешће спољнотрговинског сектора у друштвеном производу води се рачуна о
пореском систему ( нарочито када су у питању посредни порези), и то у смислу
увођења пореских облика који ће поспешивати извоз. Репрезентативни порески
облик је порез на додату вредност.
4
Порески обвезник
Основни елементи опорезивања
3
су:
а)
порески обвезник,
б)
предмет опорезивања,
ц)
пореска основица
,
д)
пореска стопа,
и
е)
пореске олакшице.
Порески обвезник
је оно физичко или правно лице које је законом обавезно
да плати порез. То значи да не мора свако лице бити порески обвезник, већ само
оно за које закон утврди. Порески обвезник назива се још и порески субјект.
Међутим, то није активан субјект, већ пасиван субјект.
Активан порески субјект
је
држава која има право да утврђује и наплаћује порез. Да би се избегла употреба
активног и
пасивног пореског субјекта
прихваћен је термин порески обвезник за
пасивног пореског субјекта.
Порески обвезник је ужи појам
од пореског дужника, јер сваки порески
обвезник је уједно и порески дужник, али порески дужник не мора бити порески
обвезник. Појам пореског дужника, поред појма
пореског обвезника
, обухвата и
пореског плаца
,
пореског посредника, пореског дестинатара и пореског јемца.
Порески платац
је оно физицко или правно лице које закон обавезује да
обрачуна и уплати прописани порез (послодавац који исплаћује зараду, банка која
исплаћује камату и сл.).
Порески посредник
је дужан да са рачуна пореског дужника (пореског
обвезника или пореског плаца) на основу њиховог налога за пренос средстава
обустави и по одбитку уплати утврђени порез, у своје име, а за рачун пореског
обвезника, односно пореског плаца, на одговарајући уплатни рачун.
3
Кулић М,, „
Финансијски менаџмент“
, Мегатренд, Универзитет примењених наука , Београд, 2003.
год., стр.62
5
