ПОСЕБНЕ ДОКАЗНЕ РАДЊЕ
Увод
Уз употребу најсавременијх техничких достигнућа приликом извршавања кривичних
дела, њихово откриће, прикупљања доказа и доказивања постао је велики проблем
савременог друштва. Ова чињеница је посебно отежала доказивање организованог
криминала , али и других тешких кривична дела, као што су: тероризам, отмица, тешка
убиства, кривична дела корупције и друга. Организовани криминала се сматра једним
од најопаснијих дела данашњице јер вредности које организовани криминал погађа,
обим у ком се испољава, повезаност са државним и политичким врхом, стварају
опасност по друштво која је много већа од оне коју изазивају и најтежа класична
кривична дела. Приликом извршења кривичних дела организованог криминала
учесници користе најсавременија техничка средства, посебно средства за
комуникацију, што повећава могућност организованог криминалног деловања и на
међународном плану.
Све то је утицало да државе појединачно, али и међународна заједница, настоје да
пронађу нове методе са циљем остварења веће ефективности приликом откривања и
доказивања најтежих кривичних дела. Нове методе подразумевале су измене у
материјалном и процесном кривичном праву и оснивање посебних органа кривичног
правосуђа са ширим овлашћењима. И наше кривично законодавство усвојило је нове
процесне форме које пружају више могућности у откривању и доказивању најтежих
облика криминала. Основне карактеристике нових, посебних доказних радњи јесу:
тајност, ограничено (неопходно) задирање у загарантована права и слободе човека и
грађанина и доказна неупотребљивост резултата тих радњи, ако је у њиховој примени
повређен закон. У Законику о кривичном поступку предвиђено је шест посебних
доказних радњи и то:
1) тајни надзор комуникације
2) тајно праћење и снимање
3) симуловани послови
4) рачунарско претраживање података
5) контролисана испорука
6) прикривени иследник
~
1
~
ПОСЕБНЕ ДОКАЗНЕ РАДЊЕ
1. КРИВИЧНА ДЕЛА ЗА КОЈА СЕ ПРИМЕЊУЈУ ПОСЕБНЕ
ДОКАЗНЕ РАДЊЕ
Код посебних доказних радњи као најчешће, а врло сложено питање, које се јавља јесте
која су то кривична дела на која се примењују као и услови под којима се примењују
посебне доказне радње. Приликом примене посебних доказних радњи мора се водити
рачуна да њихова примена не буде превише широка, јер у том случају долази до
задирања у људска права и слободе, али такође да не буду превише уска, иначе ће бити
без ефекта. Без обзира на многобројне дилеме које се јављају у вези са њиховом
применом, сигурно је да је употреба посебних доказних радњи оправдана код најтежих
и најсложенијих кривичних дела.
Кривична дела за која се могу одредити посебне доказне радње, утврђена су на два
начина чланом 162 Законика о кривичном поступку. Најпре је предвиђено да се
посебне доказне радње могу одредити за кривична дела за која је посебним законом
одређено да поступа јавно тужилаштво посебне надлежности, а затим и таксативним
набрајањем кривичних дела код којих се могу применити посебне доказне радње.
Поред тога предвиђено је и сужење обима примене, а такође и порширење тог обима
када се ради о појединим доказним радњама.
Што се тиче кривичних дела за које је предвиђено да поступа јавно тужилаштво
посебне надлежности, ради се о кривичним делима из надлежности Тужилаштва за
организован криминал и Тужилаштва за ратне злочине. Одредбе о кривичним делима
за које поступа Тужилаштво за организован криминал садржане су у Закону о
организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала,
корупције и других посебно тешких кривичних дела
1
( у даљем тексту ЗОНДОСОК
)
.
Чланом 2 овог закона утврђена је надлежност Тужилаштва за организовани криминал
тако да ово тужилаштво поступа за кривична дела организованог криминала и за више
других тешких и опасних кривичних дела и кад нису извршена на организован начин.
Основни елемент организованог криминала јесте организована криминална група. Под
организованом криминалном групом, у нашем законодавсту, подразумева се група од
три или више лица, која постоји одређено време и делује споразумно ради вршења
једног или више кривичних дела за која је прописана казна затвора од четири године
1
„Службени гласник РС”, бр. 42/02, 27/03, 39/03, 67/03, 29/04, 58/04, 45/05, 61/05, 72/09, 72/11, 101/11 и
32/13.
~
2
~
ПОСЕБНЕ ДОКАЗНЕ РАДЊЕ
(чл. 323 ст. 1 до 3 КЗ-а) неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога
(чл. 246 ст. 1 до 3 КЗ-а) и друга дела. Што се тиче ових таксативно набројаних
кривичних дела, уведена су и нека нова кривична дела за која се могу применити
посебне доказне радње а то није било могуће према ЗКП из 2001. године, као што је
кривично дело приказивање, прибављање и поседовање порнографског материјала и
искоришћавање малолетног лица за порнографију (чл. 185 ст. 2 и 3 КЗ-а).
Посебна доказна радња ангажовања прикривеног иследника може се одредити само за
кривична дела за која поступа Тужилаштва за организован криминал и Тужилаштва за
ратне злочине, али не и за дела која су таксативно наведена.
Примена посебне доказне радње тајног надзора комуникација у односу на ЗКП из 2001.
године проширује се на кривична дела као што су
неовлашћено искоришћавање
ауторског дела или предмета сродног права
(чл. 199 Кривичног законика ),
оштећење
рачунарских података и програма
(чл. 298 ст. 3 КЗ -а),
рачунарска саботажа
(чл. 299
КЗ а.),
рачунарска превара
(чл. 301 ст. 3 КЗ -а) и
неовлашћени приступ заштићеном ра-
чунару, рачунарској мрежи и електронској обради података
(чл. 302 КЗ -а).
2. УСЛОВИ ЗА ОДРЕЂИВАЊЕ ПОСЕБНИХ ДОКАЗНИХ РАДЊИ
Посебне доказне радње су у Законику о кривичном поступку из 2001. године биле
смештене у посебну главу, а једну од новина Законика о кривичном поступку из 2011.
године представља премештање посебних доказних радњи у опште одредбе о
доказима. Постоје различита мишљења да је ова промена довела до гашења једног
поступка који је имао све карактеристике посебног поступка и да је на овај начин
створена опасност да посебне доказне радње које би требало примењивати само
изузетно , постану редовна установа општег кривичног поступка. Међутим много је
већи број мишљења који сматрају да је од пресудне важности стручност службеника у
органима који спроводе посебне доказне радње него чињеница где су одредбе које
регулишу спровођење посебних доказних радњи. Овоме у прилог говори и чињеница
да су у самом Законику о кривичном постуку предвиђени материјални и формални
услови за примену посебних доказних радњи.
~
4
~
ПОСЕБНЕ ДОКАЗНЕ РАДЊЕ
Дакле, у чл. 161 ЗКП предвиђени су материјални услови за примену посебних доказних
радњи који се могу рашчланити на:
1) услов који се односи на врсту кривичног дела – неопходно је да постоје основи
сумње да је учињено кривично дело из чл. 162 ЗКП,
2) услов који се односи на доказне тешкоће – потребно је да се на други начин не могу
прикупити докази за кривично гоњење или би њихово прикупљање било знатно
отежано.
Посебне доказне радње се изузетно могу одредити и према лицу за које постоје основи
сумње да припрема неко од кривичних дела из члана 162 ст. 1 овог члана, а околности
случаја указују да се на други начин кривично дело не би могло открити, спречити или
доказати или би то изазвало несразмерне тешкоће или велику опасност.
Иако норме о условима за одређивање посебних доказних радњи изражавају
рестриктивност у њиховој примени, Законик садржи и одредбе које изричито упућују
на уско тумачење тих норми. Па тако у члану 161 ст. 3 предвиђено је да орган
поступка приликом одлучивања о одређивању и трајању ових доказних радњи посебно
цени да ли би се исти резултат могао постићи на начин којим се мање ограничавају
права грађана .
Формални услов за примену посебних доказних радњи састоји се од два елемента.
Први елемент је постојање процесна иницијатива јавног тужиоца путем образложеног
предлога, други елемент је доношење образложене наредбе суда тј. прихватање
предлога од стране судије за претходни поступак. Изузетно контролисану испоруку
може наложити Републички јавни тужилац или јавни тужилац посебне надлежности.
~
5
~
