Pravo Evropske Unije

UVOD

U Evropi je završen period najvećih promena od kraja Drugog svetskog rata, koji se sastojao od uključivanja u EU nekadašnjih komunističkih zemalja, koje su uspešno prošle tranziciju. Evropska unija sa svojih 27 zemalja članica, površine preko 4.000.000 km i 498 miliona stanovnika, koji pripadaju trima rasama, u kojoj se govori 23 zvanična jezika, je zapravo veoma složen skup pravila koja važe za sve podjednako.
Pridruživanje Evropskoj uniji (EU) može se definisati kao najviši oblik saradnje koji se uspostavlja između nečlanice sa jedne strane i Evropske unije (EU) sa druge strane. Evropska unija je jedinstven vid organizovanja država. Ona nije ni federalna država, niti konfederacija država, ali ni klasična međunarodna organizacija. Princip podele vlasti na zakonodavnu, izvršna i sudsku, koji karakteriše moderne demokratske države, u Evropskoj uniji je zamenjen principom institucionalnog balansa. Zakonodavna vlast podeljena između Saveta EU i Evropskog parlamenta, a izvršna između Saveta i Komisije. Institucije EU su obavezne da strateški usmeravaju, horizontalno i vertikalno, da prate realizaciju u toku godine, za ocenu napredka, za izradu Godišnjeg pregleda rasta, te za davanje mišljenja i saveta izrade programa stabilnosti i konvergencije , te za programe reformi i rad na ispunjenju obaveza i Strategije na regionalnom i lokalnom nivou. Država koja želi da postane članica EU mora da se za to osposobi pravno, ekonomski i privredno kako bi i sama EU mogla nesmetano da funkcijoniše nakon proširenja. Načela na kojima se zasniva EU su sloboda, demokratija, poštovanje ljudskih prava i osnovnih sloboda, uspostavljanje pravne države, poštovanje osnovnih prava kako su postavljena u Evropskoj konvenciji o zaštiti ljudskih prava i poštovanje nacionalnih identiteta država članica.

ŠTA SRBIJA DOBIJA ULASKOM U EVROPSKU UNIJU?

Kratkoročne i dugoročne koristi od ulaska u EU
Kratkoročne koristi uglavnom se odnose na prenos znanja i metoda, pristup raznim fondovima i programima Evropske unije, tehničko-financijsku pomoć EU-a, mogučnost korištenja fondova namenjenih smanjenju razlika između regija i država članica Unije. Dugoročno se mogu očekivati pozitivni efekti sprovedenih reformi u vezi s primenom propisa EU-a, kao i efekti učestvovanja na velikom, zajedničkom tržištu, modernizaciji privrede, porast direktnih stranih ulaganja, otvaranja novih radnih mesta, zaštita prava potrošača, itd.

Slobodno kretanje robe
Ulaskom u Evropsku uniju biće uspostavljena zona slobodne trgovine između Republike Srbije i Evropske unije ukidanjem svih carina i količinskih ograničenja, kao i drugih mera sa jednakim posledicama u međusobnoj trgovini proizvodima poreklom iz Srbije i EU. Evropska unija će gotovo u celini ukinuti carine i druga ograničenja na uvoz srpskih proizvoda. Zadržaće samo ograničenja (carinske kvote) na izvoz junetine i određenih ribljih proizvoda, kao i vina i alkoholnih i aromatizovanih pića.
Liberalizacija trgovine sa Unijom ima višestruki značaj. Domaći izvoznici imaće slobodan pristup tržištu Evropske unije. To bi trebalo da postigne razvoj konkuretnosti domaćih izvoznika kao i povećanje investicija i zaposlenosti u tim preduzećima. Potrošači će svakako osetiti pozitivne efekte ukidanja carina kroz sniženje cena uvoznih, ali i domaćih proizvoda, koji će morati da se, cenama i kvalitetom, prilagođavaju tržišnim uslovima.

Slobodno kretanje radnika u Evropskoj uniji
Slobodno kretanje, kao jedna od osnovnih sloboda utvrđenih evropskim pravom, uređena je drugim poglavljem pravnih tekovina Zajednice. Sloboda kretanja radnika podrazumeva slobodu zapošljavanja državljana država-članica na čitavom području Unije i potrebu jednakog regulisanja njihovih radnih i socijalnih prava.
Glavni elementi slobodnog kretanja radnika na području Unije su:

• pravo boravka i zapošljavanja u svakoj od država-članica,
• zabrana diskriminacije pri zapošljavanju i biranju profesije,
• puno ostvarenje svih prava koja se tiču rada i socijalne sigurnosti,
• pravo ostanka u zemlji poslednjeg zaposlenja,
• ostvarenje svih prava u oblasti socijalne sigurnosti i socijalne zaštite.

Sloboda kretanja radnika u Uniji za državljane država-članica ograničena je jedino pri zapošljavanju u državne službe i iz razloga zaštite javnog poretka i bezbednosti. Ulazak u EU će predvideti koordinaciju sistema socijalne zaštite radi održavanja prava stečenih za vreme legalnog zaposlenja srpskih državljana u nekoj od država-članica EU. U tom smislu svi periodi osiguranja, zaposlenja ili boravka tih radnika u nekoj od država-članica sabiraće se radi ostvarenja prava na penziju kao i radi zdravstvene zaštite zaposlenih i članova njihove porodice. Sve penzije i osiguranja u slučaju starosti, smrti, nesreće na radu ili profesionalne bolesti, tj. invalidnosti, slobodno će se prenositi u visini utvrđenoj zakonom države u kojoj je penzija ili osiguranje stečeno i imaće pravo na porodični dodatak za članove svojih porodica prema propisima države-članice i propisima EU. S druge strane, građani Evropske unije (i njihove porodice) imaće ista prava kao i srpski državljani ako su već zaposleni u Republici Srbiji.

Tekuća plačanja i kretanje kapitala u okviru Evropske unije
Slobodno kretanje kapitala je četvrta sloboda i četvrta oblast propisa Unije koji se odnose na stvaranje unutrašnjeg tržišta u Evropskoj uniji. Time će se urediti finansijski aspekti ekonomskih aktivnosti preduzeća iz Srbije, tj. država Evropske unije. Posebno će se obezbediti liberalizacija transakcija u razmeni finansija i kapitala u vezi sa direktnim ulaganjima, kreditima vezanim za poslovne transakcije, kao i pružanje usluga u finansijskom sektoru. Navedena liberalizacija uključuje i primenu postojećih srpskih propisa, prema kojima građani Unije (uz izuzetke) mogu da stiču nekretnine. Cilj je da se obezbedi ravnopravan tretman građanima Unije kakav imaju srpski državljani prilikom sticanja nekretnina.