Prirodni resursi

I Uvod

Prirodna bogatstva su državna imovina, čije se korišćenje sprovodi pod uslovima i na način predviđen zakonom. Uspostavljanje najboljeg mogućeg okvira za upravljanje prirodnim resursima treba da bude vođeno karakteristikama tih resursa, brojem i prirodom aktera zainteresovanih za njihovu eksploataciju (održivo korišćenje) kao i institucionalnim okvirom. U celom procesu izgradnje najboljeg okvira za korišćenje prirodnih resursa ne sme se zaboraviti da su vlasnička prava vezana za prirodne resurse zapravo isprepletene grupe prava koje se tiču prava upravljanja, prava isključenja i prava otuđenja. Oni akteri koji upražnjavaju ova prava određuju koji akteri će imati pravo pristupa dobru i pravo korišćenja dobra. Budući da je obično moguće koristiti prirodne resurse na višestruke načine, koji su često među sobom isključivi, donošenje odluke o njihovom korišćenju nužno zahteva izvesne nagodbe, i skoro uvek se dešava u situaciji kada postoje suprotstavljeni različiti interesi i ciljevi. Upravljanje prirodnim resursima zahteva donošenje odluka i korišćenje alata koji nužno imaju i političku dimenziju. U tranzicionim uslovima i pri stopama siromaštva koje još uvek nisu na dovoljno niskom nivou, pored efikasnosti, dobro upravljanje prirodnim resursima bi trebalo da obezbedi i odgovarajuće distributivne efekte, odnosno da doprinosi smanjenju siromaštva, regionalnih dispariteta i smanjenju zagađenja životne sredine. Mogućnost da se tačno proceni kapacitet pojedinačnog resursa, najefikasniji način njegove alokacije, i spremnost da se donesu mere u slučaju pogoršanja kvaliteta resursa ili njegovog iscrpljivanja su verovatno od suštinskog značaja za efikasnost upravljanja, i treba da budu praćeni (u slučaju neobnovljivih izvora) određivanjem optimalnog nivoa eksploatacije, alokacijom odgovarajućeg dela prinosa od eksploatacije prirodnog resursa u druge vidove kapitala da bi se sprečilo ukupno smanjenje kapitala i odgovarajućim merama za sprečavanje ili nadoknadu negativnih eksternalija posebno onih koji se tiču negativnog uticaja na životnu sredinu. Neophodno je izvršiti detaljnu analizu zainteresovanih strana sa aspekta njihovih interesa u pogledu eksploatacije pojedinih prirodnih resursa, identifikacije dobitnika i gubitnika kako pri tekućim politikama eksploatacije prirodnih resursa tako i pri alternativnim politikama, njihovim sposobnostima da donose odluke, koriste resurse, traže alternative. Neophodno je ustanoviti koordinisano, međusektorsko upravljanje prirodnim resursima, decentralizovano u najvećoj mogućoj meri i uz maksimalno uključenje javnosti kako bi se ostvarila kako željena efikasnost tako i željeni distributivni efekti korišćenja prirodnih resursa.