Privredni značaj i tehnologija proizvodnje pšenice

Privredni značaj pšenice

Pšenica je najzačajnije hlebno žito. U svetu se danas preko 70% stanovništva hrani pšeničnim hlebom. Triticum vulgare ili Triticum aestivum je narasprostranjenija vrsta pšenice. Odlikuje se manjim sadržajem proteina i mekanim zrnom, brašnaste strukture na preseku. Brašna ovih pšenica koriste se za proizvodnju hleba i drugih pekarskih proizvoda. U razvijenim zemljama sveta od pšeničnog brašna dobija se preko 200 različitih vrsta hleba i preko 1000 vrsta različitih peciva. Po hranljivoj vrednosti hleb od pšeničnog brašna je kvalitetniji od hleba otalih strmnih žita. Hleb dobijen od pšeničnog brašna sadrži 77 – 78% ugljenih hidrata, 16-17 %, proteina, 1.2 – 1.5% masti, mineralne soli (Ca,P,Fe) a vitamine grupe B(B1,B2,B3,PP). Pored pšenica za proizvodnju hleba i različitih vrsta peciva postoje i pšenice sa belim zrnom ili belije (Triticum vulgare var.albidum) čije se zrno koristi za kuvanje, a brašno za dobijanje kodnitorskih proizvoda (keks,kolači i dr.).
Pšenica (Triticum durum) ima veci procenat proteina i glutena i bolji je kvalitet glutena od obične pšenice. Zrno ovih pšenica je tvrdo,duguljasto, sa izraženom brazdicom, na poprečnom preseku trouglasto, staklaste strukture, žute boje sa vecim ili majim sradržajem žutog pigmenta koji potiče od betakarotina. Koristi se za proizvodnju griza i testenina.
Klice pšenice imaju značajnu ulogu u prehrambenoj industriji jer su bogate uljima, imaju visoku vitaminsku vrednost i koriste se za proizvodnju dečije hrane. Klice i skrob su izdvojeni iz zrna pšenice i koriste se u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji za proizvodnju kozmetičkih preparata i lekova. Pšenica ima i važnu ulogu u ishrani stoke. Pšenica je kabasta stočna hrana u smeši sa jednogodišnjim mahunarkama (grahorica ili grašak) predstavlja vrlo kvalitetnu hranu. Pšenica ima i veliki agrotehnički značaj. Kao biljka guste setve ostavlja zemljište čisto od korova. Odličan je predusev za većinu pratarskih kultura, rano sazreva tako da se posle žetve zemljište može kvalitetno pripremiti za naredni usev. Zbog rane žetve omogućava setvu postrnih useva, čime se mogu dobiti žetve godišnje ako za to postoje klimatski uslovi ili sistemi za navodnjavanje.

Poreklo i geografska rasprostranjenost

Pšenica je vrlo stara kultura, koja se po većini autora gaji preko 10.000 godina. Prema Vavilonu i Flaksbergeru sve vrste roda Triticm potiču iz 4 ishodna centra 1. Jugozapadna Azija 2. Etiopija (Abisinija) 3. Prednja Azija (Jermenija,Sirija,Palestina). 4.Južni Balkan i Mala Azija. Pšenica se odlikuje velikim poliformizmom, zahvaljujuci ozimim i jarkim forama. Ozime forme gaje se od 16 do 60˚ severne geografske širine, a na južnoj poluloptu do krajnjih granica Afrike i Australije. Jare forme gaje se od 67˚ severne širine (Norveška), a krajnje južne tačke su u J. Americi. U pogledu nadmorske visine pšenica se gaji do 4000m. u Aziji, do 3800 m. u J. Americi, Evropi do 1700 m, a u našoj zemlji do 1000m.
Površine u svetu pod pšenicom iznose oko 220.000.000 ha ili 23% svetskih obradivih površina. Najčešće površine pod pšenicom nalaze se u Kini-30.000.000 ha; Rusiji-26.000.000 ha; Indiji-25.600.000 ha; SAD-23.900.000 ha. Prosečni prinosi pšenice u svetu su oko 2.600 kg/ha. Unašoj zemlji zadnjih 10 godina, pšenica se prosečno seje na površini 634.000 ha. a prosečni prinosi su oko 3.40 t/ha.