2
I.
Увод
Ратни злочин против цивилног становништва представља грубо кршење обичаја
ратовања односно нехумано поступање са цивилима, цивилним објектима, културним
и верским добрима за време рата, те се у међународном праву предвиђа као кривично
дело. Ратни злочини против цивилног становништва спада у ратне злочине, који су
једно од четири међународна кривична дела у ужем смислу.
Међународно правне норме о заштити цивила јављају се још у Хашким
правилницима из 1907. год. Међутим, учестали оружани сукоби тог времена захтевали
су доношење нових правила о заштити цивила, јер је ова постала непотпуна и
превазиђена. Женевска конвенција о заштити цивилних лица за време рата, од 12.
августа 1949. (IV конвенција) године представља битну новацију на пољу заштите
цивила и цивилних објеката у рату. Ова конвенција допуњена је одредбама Протокола I
и II 1977. гогине. Поред ових конвенција, ова област регулисана је и Римским
статутом.
Ратни злочин против цивилног становништва, као кривично дело, педвиђено је
и Кривичним закоником Републике Србије у члану 372.
Под ратним злочиним против цивилног становништва подразумевају се тешке
повреде међународног химанитарног права, чије извршење је наређено или извршено у
време трајања рата, оружаних сукоба или окупације над цивилима, цивилним
објектима, културним и верским добрима итд.
4
12. присиљавање на принудни рад, изгладњавање становништва,
противправно одузимање, присвајање или уништавање имовине у
великим размерама које није оправдано војним потребама, узимање
противправне и несразмерно велике контрибуције и реквизиције,
смањење вредности домаћег новца или противправно издавање новца;
Радња извршења ратног злочина против цивилног становништва постоји и у
следећим слућчајевима:
1. напад на објекте посебно заштићене међународним правом и објекте и
постројења са опасном снагом као што су бране, насипи и нуклеарне
електране;
2. гађање цивилних објеката који су под посебном заштитом међународног
права, небрањених места и демилитаризованих зона;
3. дуготрајно и великих размера оштећење природне околине које може
штетити здрављу или опстанку становништва;
За постојање кривичног дела "Ратни злочин против цивилног становништва"
довољно је извршење једно од наведених алтернативно прописаних радњи. Ове радње
су хетерогене и могу се поделити у две групе.
У прву групу спадају оне оје су повезане са неком војном операцијом, тј. чине
њен део (нпр. напад без избора циља). У другу групу се могу сврстати радње које и
иначе представљају радњу неког кривићног дела, а добијају карактер ратног злочина,
зато што се врше за време оружаног сукоба или окупације (нпр. силовања).
Ратни злочин се може извршити наређивањем извршења забрањених радњи или
извршењем тих радњи. Издавањем наређења дело је довршено и није потребно и није
потребно да је наређење и извршено.
2
Пасивни субјект, односно жртва кривичног дела јесте цивилно становништво.
Иако се ово кривично дело по правилу врши умишљајем, у неким случајевима довољан
је и евентуални умишљај. Није нужно да учинилац зана да својим поступцима крши
правила међународног права, јер
повреда међународног права представља
објективни услов казњивости
. Норме међународног права од значаја за ово кривично
дело садржане су у
обичајном међународном ратном праву
, али и у
међународним
конвенцијама као што су пре свега Женевске конвенције из 1949
. год. и Допунски
протоколи I и II из 1977. године
. Тако, на пример, у члану 57. Допунског протокола I
предвиђене су мере предустрожности приликом спровођења војних операција у циљу
да се поштеде цивилно становништво и цивилни објекти. Одредбом овог члана налаже
2
З. Стојановић, op. cit. стр. 140.
