Razvoj i učenje dece ranog uzrasta

   Organsku osnovu psihičkog života predstavlja organizam u celini. Svi organi su važni za normalno psihološko funkcioniranje, ali su najznačajniji: čulni organi, nervni sistem, žlezde sa unutrašnjim lučenjem i mišići.

Mnogo je vremena trebalo da ljudi shvate da je psihički život čoveka povezan sa mozgom i nervnim sistemom. Tako je mislilac Aristotel tumačio da mozak ima funkciju hlađenja krvi. Mada je bilo genijalnih pojedinaca koji su uviđali vezu između mozga i psihičkog života čoveka, kakav je bio Alcmaeon iz Crotona, koji je još u 5. veku pre nove ere seciranjem ljudskog leša utvrdio da je mozak centar našeg duševnog života, sve do kraja 18. veka vladalo je opšte mišljenje da su telo i duša odvojeni.

Pojavom eksperimenta u psihologiji utvrđuje se povezanost tela i duše. Tako je fiziolog Gole veštom operacijom odstranio psu veliki mozak. Kada se pas oporavio, mogao je obavljati određene pokrete, ali nije bilo ni traga psihičkog života. U 19. veku je nizom istraživanja utvrđena veza između psihičkog života i fizioloških funkcija organizma. Tokom 20. veka eksperimentalna istraživanja sve dublje prodiru u odgonetanje tajni organskih osnova psihičkog života. Podlogu psihičkog života ne čine samo mozak i nervni sistem, nego organizam u celini.