свега, то су посебно повољни услови очуване природе, уз благу климу, чист ваздух,
незагађене реке и језера, богату флору и фауну. Ове погодности су нарочито изражене у
брдско-планинским пределима- на обронцима Таре, Дивчибара, Озрена, Повлена, Ртња,
Букуље, Опленца, Суве Планине. Боравак у природи пружа туристима могућност за
шетњу, рекреацију, бављењем спортом и друге рекретивно-забавне активности у природи.
Туристи који за то покажу интересовање могу се укључити у обављање пољопривредних
радова и др.

У складу са наведеним, рад је структуриран у четири дела.

I Кључне детерминанте развоја руралног туризма у Србији

1. Дефинисање туризма

Туризам представља чин путовања у циљу рекреације, као и прибављање услуга

ради остваривања тог циља. Сама реч „туризам“ потиче од енглеске речи

tour

, што у

преводу значи „задовољство од путовања са задржавањем у различитим местима“.

Свеобухватнија дефиниција би била да је туризам услужна индустрија, која се

састоји од већег броја опипљивих и неопипљивих елемената. У опипљиве елементе
спадају транспортни системи - ваздушни, железнички, путни, водени и у новије време,
космички; услуге угоститељства - смештај, храна и пиће, обиласци, сувенири; и сродни
сервиси као на пример банкарство, осигурање као и безбедност и сигурност. Најчешће
елементе чине: одмор и релаксација, култура, авантура, нова и другачија искуства.

Основу туризма сачињавају: саобраћај, угоститељство, трговина на мало, путничке

(туристичке) агенције, занатство и комуналне делатности. Туризам не постоји као
самостална, независна делатност, већ га чине горе наведене делатности.

Основне карактеристике туризма су: разноврсност (хетерогеност), непроизводан

карактер рада, сезонски карактер пословања, висок степен еластичности тражње и
нееластичности понуде. Из разноликости приступа проистекле су и групе у оквиру којих
се могу систематизовати постојеће дефиниције туризма, као што су: номиналистичке,
привредне, статистичке, универзалне

Једна дефиниција је призната од Међународног удружења експерата за туризам

1971. године, иако се односи само на стране туристе.

2. Историјски развој и општи трендови у туризму

Разликују се два периода у развоју туризма као друштвено-економске појаве: епоха

туризма привилегованих класа и епоха савременог туризма.

Имућни људи су одувек путовали у удаљене делове света да би видели славне

грађевине или друга уметничка дела; да би научили нове језике или да би се упознали са
другим културама. Некада давно у времену Римљана места као што су Баија била су
популарна приморска одмаралишта за богате.

Прво организовано путовање везано је за име Томаса Кука. Он је организовао

превоз 570 туриста, који су 1841. године требали да учествују на конгресу. Тада је први
пут добијен попуст у цени групног путовања. Кук је предложио железници своју услугу у
организацији и бољој искоришћености овог превозног средства уз пружање повољне цене
превоза. Тако је Кук изнајмио целу композицију и организовао превоз путника. За
учеснике је обезбедио чај и свечану музику, а цена овог аранжмана по особи је износила
један шилинг. Прво путовање око Света, Кук је организовао 1871. године.

Унковић, С. Економика туризма, XI издање, Савремена администрација, Београд, 1988, стр. 15.

и друга. Ова група различитих интересовања посебно је у Србији значајна код оних
видова туризма у којима је у одређеној мери већ формиран туристички производ. У развој
руралног туризма требало би максимално уграђивати еколошке елементе (развој еко-села
са различитим формама здравог живота, као што су здрава храна, пешачења и друге).

Република Србија има изузетно повољне природне услове за развој туризма на

селу. Пре свега, то су посебно повољни услови очуване природе, уз благу климу, чист
ваздух,   незагађене   реке   и   језера,   богату   флору   и   фауну.   Ове   погодности   су   нарочито
изражене   у   брдско-планинским   пределима   -   на   обронцима   Таре,   Дивчибара,   Озрена,
Повлена, Ртња, Букуље, Опленца, Суве Планине. Боравак у природи пружа туристима
могућност за шетње, рекреацију, бављење спортом, организоване излете до оближњих
пећина,   извора   и   водопада,   могућност   лова   и   риболова,   јахања,   планинарења,   брање
шумских плодова и лековитог биља и друге рекреативно-забавне активности у природи.
Туристи који за то покажу интересовање могу се укључити у обављање пољопривредних
радова.

Велики број села налази се у близини вредних културно-историјских споменика,

које туристи могу организовано посетити. Изузетну културну вредност имају и грађевине
традиционалне архитектуре, са карактеристикама одређеног подручја, као и производи
старих заната и ручне радиности, кроз које се упознаје богато наслеђе нашег народа.
Такође је могуће организовано посетити разне изложбе које се организују у окружењу,
посебно сликара наиве, као и туристичке манифестације и традиционалне приредбе преко
којих се упознају народни обичаји и обележја сеоског живота.

Ова разноврсност туристичких ресурса и богатство културног наслеђа посебно су

обогаћени и израженом гостољубљивошћу и срдачношћу локалног становништва, које, у
складу са традицијом, сваког туристу прима као пријатеља и износи пред њега богату
трпезу здраве, природне хране.

Развој туризма у селима Србије, као организована активност, започео је пре нешто

више од четврт века. Сами зачеци развоја туризма на селу везани су за спонтани покрет
туриста, који су желели да, макар на кратко, побегну из градске, еколошки нарушене
средине, и одређено време проведу у природи. У почетку су се овим видом туризма
бавила само поједина домаћинства.

Временом, подстакнут од стране туристичких друштава, туризам на селу је добио

масовнији карактер. У циљу развоја туризма на селу почела су, претежно у брдско-
планинским селима, да се оснивају туристичка друштва (Девићи, Бранковина, Студеница),
туристички савези општина (Косјерић, Ивањица, Кнић), а у ову активност укључиле су се
и земљорадничке задруге и угоститељско-туристичка привреда. Према информацијама из
архива туристичких савеза, крајем осамдесетих година прошлог века, туризмом се у
Србији бавило 50 села са близу 3.000 лежаја у 800 домаћинстава.

На основу података Туристичке организације Србије, организованим туризмом се

данас баве домаћини у општинама Косјерић, Ваљево, Љиг, Чачак, Пожега, Кнић, Лучани,