Visoka škola strukovnih studija za obrazovanje vaspitača
Novi Sad
Seminarski rad iz
Metodologije istraživanja u obrazovanju
Tema:
Regulisanje dečijeg ponašanja
Projekat istraživanja
Student: Svetlana Vezmar
Br. Indeksa: 13/15
Grupa: I
Novi Sad, 2016.
Sadržaj
1. Teorijski deo projekta
............................................................................................ 3
1.1. Problem istraživanja...............................................................................................3
1.2. Predmet istraživanja...............................................................................................4
1.3. Ciljevi istraživanja................................................................................................. 7
1.4. Zadaci istraživanja................................................................................................. 8
1.5. Hipoteze istraživanja..............................................................................................8
1.6. Klasifikacija i teorijske definicije varijabli istraživanja........................................ 9
2. Metodološki deo projekta
.......................................................................................11
2.1. Metode istraživanja................................................................................................11
2.2. Operacionalne definicije varijabli..........................................................................11
2.3. Tehnike i instrumenti
za prikupljanje podataka.....................................................12
2.4. Populacija i uzorak istraživanja............................................................................. 12
2.5. Plan obrade podataka............................................................................................. 13
2.6. Plan realizacije istraživanja....................................................................................13
3. Materijalni deo projekta
........................................................................................ 13
3.1. Saradnici potrebni za obavljanje pojedinih aktivnosti........................................... 13
3.2. Izdaci potrebni za terenski rad............................................................................... 13
3.3. Oprema, instrumenti i potrošni materijal............................................................... 13
3.4. Troškovi načina prezentacije rezultata i istraživanja............................................. 13
3.5. Finansijski predračun troškova istraživanja...........................................................13
4. Literatura
.................................................................................................................14
5. Prilog
........................................................................................................................ 15
2
postojećih potreba deteta utiču na njegov razvoj i, posebno pitanje, kako se razvijaju njegove
potrebe.
8
Prema gore navedenom, možemo zaključiti da nema sveobuhvatnog odgovora na složena
pitanja poput:
Koji su uzroci devijantnog ponašanja kod dece?
i
Kako regulisati takvo
ponašanje?
1.2.Predmet istraživanja
Teorijsko određivanje predmeta
Da bismo pronašli zadovoljavajuće odgovore na postavljena pitanja i potencijalno rešenje
problema, potrebno je najpre definisati osnovne pojmove:
dete
,
regulisanje
i
ponašanje
.
Dеtе је pоtоmak ljudskоg rоda (dеtе muškоg pоla sе zоvе dеčak, a žеnskоg dеvојčica).
Svako dete na svet dolazi potpuno bespomoćno. Tokom razvoja doživljava razne promene od
rođenja do postizanja zrelosti. Te promene su fiziološke (fizičke) i psihičke prirode. Može se
reći da dete prolazi kroz etape razvoja, od kojih svaka ima svoje specifičnosti. One su sve
jednako važne, ali nisu i jednako „teške“ prema svojim zahtevima i problemima.
Prvo socijalno i životno okruženje u kome se dete nalazi je porodica. U tom malom kolektivu
dete stiče prva iskustva o ljudima, njihovim međusobnim odnosima, o životu i njegovim
problemima. Dete u porodici stiče osnovne utiske o samom sebi, o svojoj ličnoj vrednosti, o
svom položaju u ljudskoj zajednici. Prva iskustva su ujedno i najvažnija. Ona ostavljaju
detetu najdublji trag, jer deluju na njega dok je dete za sve vrlo otvoreno. Prva životna
iskustva stvaraju osnovu, polaznu tačku celokupnog psihičkog razvoja deteta. Na njima
pojedinac gradi svoje stavove prema životu, ona su temelj za razvoj ljudske ličnosti.
Razvoj deteta protiče kroz aktivno prilagođavanje organizma sredini. Ulogom sredinskih,
pored bio-psiholoških faktora, konstruiše se celokupan tok razvoja. Taj uticaj je posledica
interakcijskih odnosa (posrednih i neposrednih) između deteta i društvene sredine. S jedne
strane razvoj dece je univerzalan, dok je s druge individualan i zavisi od kulture do kulture u
kojoj dete živi i raste. Univerzalnost razvoja se ogleda u biološkom smislu tako što svako
dete na neki način sliči drugom detetu, u određenom dobu mu rastu zubi, počinje da hoda,
priča, organizam mu fiziološki raste i razvija se približno istom brzinom. Što se
tiče individualnosti razvoja, ona se ogleda u psiho-socijalnom kontekstu. Neka deca brže i
lakše shvataju stvari, intelektualno su naprednija, neka brže stupaju u komunikaciju sa
drugim ljudima, dok su druga deca povučenija, stidljivija i plašljivija, jedna brže uče i lakše
pamte, druga sporije, jedna se bolje i lakše prilagođavaju novonastalim situacijama, druga
teže. Ipak, deca generalno pod svim tim okolnostima sazrevaju i izgrađuju sopstvene stavove
i vrednosne orijentacije.
9
Ljudska bića od rođenja do smrti prolaze kroz sedam faza ili perioda životnog ciklusa:
1. prenatalni period - od začeća do rođenja,
2. period dojenja (odojčeta) - od rođenja do dve ili dve i po godine,
3. period ranog detinjstva - od dve i po do šest godina,
4. period detinjstva - od sedam do 12 godina,
8
Prema prof. dr Branku Jovanoviću, „Porodično vaspitanje (izabrani tekstovi)“, Učiteljski fakultet u Jagodini,
Jagodina, 1998, str. 62, 63.
9
Prema prof. dr Aleksi Brkoviću, „Razvojna psihologija“,
Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih
u obrazovanju”, Čačak, 2011, str. 10.
4
5. adolescencija - od 12 do 19 godina,
6. zrelo doba- od 20 do 65 godina i
7. doba starosti - od 65 godina do smrti.
10
Svaki od ovih stadijuma karakterišu određene osobenosti bitne za sazrevanje i učenje
prosocijalnih oblika ponašanja, kao i asocijalnih. Za istraživanje je pogodan period ranog
detinjstva, od dve i po do šest godina.
U periodu do druge ili treće godine dete postaje svesno sebe i svojih potreba i važno mu je da
one budu zadovoljene (potreba za hranom, snom, higijenom, fiziološke potrebe, potreba za
naklonošću, toplinom, roditeljskom ljubavlju i brigom). Ukoliko mu potrebe nisu na vreme
zadovoljene ono će reagovati nezadovoljstvom (najčešće plakanjem). U ovom periodu do dve
i po godine, dete nije svesno svoje okoline, vršnjaka i drugih osoba u smislu da shvata šta se
dešava i da i drugi imaju iste potrebe kao ono i slično. Dete u periodu ranog
detinjstva uči kako treba da se ponaša, kroz interakcijske odnose sa drugima. Učenje može
biti i aktivno i pasivno. U ovom stadijumu ono uči da ne bude sebično, da bude odgovorno,
da bude savesno i svesno uz čega se razvijaju osećaj krivice i kajanja. Ovo je posebno važno,
jer su savesnost i osećanja krivice i kajanja, zaštitni faktori koji deluju u pravcu pozitivnog
razvoja i kao prevencija psihopatije. Dete, takođe, u ovom stadijumu uči i u njemu se
razvijaju socijalne veštine i pozitivna osećanja
poput
empatije i simpatije
- ono oseća
saosećajnost i naklonost prema drugima.
11
Dakle, u periodu ranog razvoja dešavaju se
mnogobrojne bio-psiho-socijalne promene koje su veoma važne za pozitivan razvoj dece i
usvajanje, oblikovanje i održavanje prosocijalnih formi ponašanja. Najvažnije jeste da u
ovom periodu dete učite da ne bude: sebično, samoživo, nasilno, neodgovorno, apatično i sl.
Ponašanje je centralni pojam biologije ponašanja. Odnosi se na spoljašnje aktivne promene,
kretanja, položaje, držanja, gestikulacije i zvukove čoveka. Ponašanje može biti svesno ili
nesvesno, prikriveno ili otvoreno, voljno ili nevoljno. Ovaj termin se u biologiji ponašanja
podrazumeva kao kroz gene i kroz učenje uticajno prilagođavanje zdravog organizma svojoj
okolini. Ljudsko ponašanje može biti uobičajeno, neobično, prihvatljivo ili
neprihvatljivo. Ljudi procenjuju prihvatljivost ponašanja koristeći socijalne norme i regullišu
ponašanje sredstvima socijalne kontrole.
12
Dеviјaciјa izvоrnо znači skrеtanjе s putanjе, izmеnu izvеsnоg pravca, оdstupanjе оd nеkе
vrеdnоsti. U nauci о društvеnim dеviјaciјama, оznačava pоnašanja pојеdinca i društvеnih
grupa kојa оdstupaјu оd mоralnih, rеligiјskih i оbičaјnih nоrmi i vrеdnоsti (npr. kriminal,
malоlеtnička dеlinkvеnciјa, samоubistvо, prоstituciјa, bоlеsti zavisnоsti, prоsјačеnjе,
društvеnе dеzоrganizaciје i sl. ). Prеma оvim pоnašanjima pоstојi fоrmalna i nеfоrmalna
društvеna rеakciјa оsudе i nеоdоbravanja.
13
Deca već na ranom uzrastu mogu da ispoljavaju određene forme problematičnog ponašanja
koja mogu da vode ka
devijantnosti.
Da ne bi došlo do toga, veoma je važno da se takva
ponašanja na vreme prepoznaju i da se na vreme reaguje. Pomoć i podrška deci u tom slučaju
ne mora da bude stručna. Sami roditelji, ukoliko znaju da prepoznaju problematična
ponašanja i pri tom ih ne shvate olako i kao prolaznu fazu, mogu na pravilan način da reaguju
i spreče dalji razvoj problema.
10
Prema prof. dr Aleksi Brkoviću, „Razvojna psihologija“,
Regionalni centar za profesionalni razvoj zaposlenih
u obrazovanju”, Čačak, 2011, str. 11.
11
Isto, str. 16.
12
Nikola Potkonjak, Petar Šimleša,
Pedagoška enciklopedija
, knjiga 2, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva,
Beograd, 1989, str. 477.
13
Introduction to the Sociology of Deviance:
http://www.umsl.edu/~keelr/200/intrdev.html
(03.01.2016. 19:20)
5
