1.Увод

Савремене привреде су углавном отворене привреде. То значи да 

ступају у најразличитије односе са иностранством, размењују производе 
и услуге са другим привредама, сарађују са међународним економским 
институцијама и уцествују у њиховом раду. Отворене привреде су за 
разлику од затворених привреда, укључене у међународну поделу као 
процес   репродукције   који   запоциње   у   једној   земљи   а   заврсава   се   у 
другој.

Поцетак развоја међународних економских односа сеже дубоко у 

прослости и никако не представља појаву новијег датума. Свој замах је 
поцела да доживљава у последњих неколико деценија, а кључну улогу у 
том замаху имале су следеће појаве:

Развој телекомуникација – кроз олаксавање комуникације између 
удаљених делова планете,

Технолошки прогрес – кроз производњу роба променом модерне 
технологије,

Спољнотрговинска   поолитика   –   кроз   становиште   које   је 
прихватило   већина   земаља:   да   је   слободна   трговина   између 
земаља корисна за све.
Некада је главни субјект међународне трговине била држава, а 

данас   су   то   пре   свега   велике   и   снажне   банке   и   транснационалне 
компаније   –   компаније   које   послују   у   већем   броју   земаља   и   често 
остварују приходе који су већи од бруто дручштвених земаља неких 
земаља.   Државе   це   цве   ређе   јављају   као   пословни   субјекти   у 
међународној   трговини   али   и   даље   задржава   значајну   улогу   у 
међународним економским односима. 

2

background image

2.Промене у робној структури међународне 

трговине

Привредна   структура   сваке   земље   изложена   је   променама   под 

утицајем   технолошког   прогреса   у   појединим   земљама,   затим 
променама у структури потрошње, као и дејству других фактора. Ове 
промене   непосредно   се   одражавају   на   промене   спољнотрговинске 
структуре у извозу и увозу.

Спољна   размена   се   у   средњем   веку   сводила   на   неколико 

производа

 

(крзна,свила,житарице,стока,пиђа,шећер,грађевински 

материјал и слично). Проналаском парне машине дошло је до развоја 
железничког   и   поморског   саобраћаја   и   до   масовног   повећања 
међународног

 

промета

 

и

 

других

 

производа 

(текстил,кожа,гума,угаљ,руда и слично). Крајем 19 и почетком 20 века 
као   последица   друге   индустријске   револуције   увођењем   мотора   са 
унутрашњим сагоревањем и наизменичне струје, јавља се низ нових 
производа у светској трговини.

После   другог   светског   рата,   у   спољнотговинској   структури   све 

већи   значај     добијају   тзв.   Ноби   производи   у   светској   трговини: 
електронски   рачунари,   роботи,   савремена   транспортна   и 
телекомуникациона   опрема,   космичка   индустрија,   процесна   опрема, 
канцеларијске   машине   и   опрема,   савремена   хемија   и   електроника. 
Динамичну   структуру   светске   производње   и   трговине   чине   и   разне 
услуге:   туризам,   трговина,   банкарство,   транспорт,   телекомуникације 
саобраћај и сл.

У развоју  напредују земље које извозе производе високог степена 

обраде   (телекомуникационе   и   електронске   опреме,   машиноградња   и 
хемија),   а   заостају   земље   које   производе   примарне   производе 
(пољопривреда и рударство).

4

Динамична   ставка   у   светској   трговини   (извозу),   у   последњим 

годинама су нафта, гас и деривати, метал, житарице.

5

Želiš da pročitaš svih 17 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti