Роботика у медицини
2018
1
1.Увод
Суочени смо са брзим знанственим напретком који утиче на значајне промене у
друштву. Представници тих нових технологија су сигурно роботи који ће обележити не
само господарство 21. века већ и живот човека. Ти стројеви радиће у људској околини и
мораће поседовати одређене когнитивне способности, па ће њихов рад снажно утицати, не
само на промену материјалног света, већ и на социјалне, културне и емотивне аспекте
живота човека. Интелигентни стројеви створи ће нове прилике, међутим вероватно и
проблеме. Проблеми су већ сада индикативни у друштвима која се преспоро
прилагођавају убрзаном развоју знаности и технике. Савремени технолошки развој такође
захтева брзу промену образовног система, које мора пратити нова знања, деловати у
њиховом развоју, јер је процес образовања спор и захтева време.
Примена робота је присутна у свим подручјима људске делатности и сматра се да је то
један од најзначајнијих праваца развоја човечанства. Сагласно задацима који су му
намењени, попримиће разна техничка решења за која већ данас знамо да ће бити
комбинација биолошких, односно органских и анорганских материјала, уметне
интелигенције. Већ сада се експериментише са стварањем робота израђених потпуно од
“живе материје”, односно генетски модификованих организама који обављају
програмиране функције. Примена робота у медицини (дијагностика, хирургија, нега о
болесницима, рехабилитација и сл.) није била значајније заступљена у примени, а данас је
то једно од најперспективнијих подручја у коју се улажу значајна финансијска средства и
значајни ресурси. Очекује се и једнако интензивна примена у, по много чему сличним,
пословима намењених за рад код куће, у старачким домовима, за едукацију деце, за игру и
за друге послове за које се није ни могло мислити да би их могли радити роботи. За те
роботе обично се користи назив
услужни роботи.
Роботика у медицини
2018
2
2.Историја роботике
Роботика је научна област која се бави проучавањем, пројектовањем и применом
робота у пракси. Идеја о роботима је врло стара и датира још од Леонарда да Винчија који
је на неки начин предвидео данашње роботе замисливши модел покретног строја у облику
лава. Реч робот је први пут употребио чешки писац Карел Чапек у делу РУР, односно
Росумови универзални роботи из 1920-те, пишући о механичким људима који су
конструисани да би у фабрикама заменили људе. Те механичке људе Чапек је назвао
роботима. Ти роботи, обдарени врхунском интелигенцијом и изузетним физичким
способностима, ослобађају се човекове контроле и окрећу против свог творца. Од тада се
слична тема провлачи у већини дела о роботима. Први конкретни преци данашњих робота
су се појавили тридесетих година XX века у облику производних аутомата. Били су
направљени са циљем да се модернизује и појефтини процес производње. Они данас
изгледају веома једноставно и функције које обављају су скромне, али тада су били
производ врхунске технике. У то време, за робота је сматран сваки технички уређај
способан да обави поједине операције и послове које је до тада обављао човек.
1
Слика 1.
Модел робота направљен на основу скица Леонарда да Винчија
Извор:
https://sh.wikipedia.org/wiki/Robotika
(приступљено: 13.12.2018)
1
Николић. Г., „Роботи ће променити наш живот“, Школске новине, број 13, Загреб, 2016, стр. 10.
Роботика у медицини
2018
4
Прва неурохируршка операција у којој је асистирао робот
„RONNA“
обављена је на
пацијенту оболелом од тумора на мозгу. Rоботска хирургија у гинекологији, урологији и
абдоминалној хирургији једно је од најбрже растућих подручја тог дела медицине.
2
Слика 2.
„Arthrobo“
Извор:
https://sh.wikipedia.org/wiki/Robotika
(приступљено:13.12.2018)
2.2.Роботске карактеристике
Развој робота и роботике одвијао се у неколико етапа. Обележјем роботске генерације
сматра се сложеност информатичког система робота, што значи његов функционални
садржај.
Роботи прве генерације
Роботи који аутоматски понављају задати покрет. Њих карактерише чисто управљање.
То је управљачки ланац (управљачки уређај - механизам руке - прихватница), па нема
повратне информације. Ти су роботи без осећаја и са врло ограниченом интелигенцијом.
Од атрибута интелигенције имају само памћење (меморију) у које је прикључен програм.
2
Јербић. Б., „Пројект Ronna, знанствени изазов, интервју“, Часопис Мајстор, број 11-12, 2013, стр. 24-30.
Роботика у медицини
2018
5
Уз ограничену интелигенцију и осећаје, знатно заостају у спретности и покретљивости у
односу према човековој руци. Ипак делотворно могу обављати само нискоквалификовани
рад,па и околина мора бити високо организована. Роботи прве генерације вероватно ће и
убудуће бити најраширенији јер задовољавајуће решавају проблем руковања у
једноставнијим случајевима.
Роботи друге генерације
Роботи опремљени сензорима који омогућују програмирано сналажење у
непредвидљивим околностима радног простора. Роботи преко сензора добијају
информације о стању околине, а помоћу једноставне логике уграђене у рачунар такви
роботи имају могућност реаговања. У тим је случајевима већ реч о регулацији са петљом
повратне везе. Уз памћење, ти роботи имају могућност доношења једноставне логичке
одлуке:
да или не.
На тај се начин контролом силе могу заштитити уређаји, смањити
организованост околине (слагање, орјентација предмета), а коначни је циљ да робот може
предмете узимати и одлагати.
Роботи треће генерације
Роботи опремљени рачунарима и усавршеним програмима који су применом
разноликих сензора и уметном интелигенцијом способни препознати околину,
анализирати своје учинке и учити из својих грешака. Самостално и интелигентно мењају
свој начин рада како би се прилагодили условима рада и побољшали радни учинак.
3.Утицај роботике на савремени свет
Уз повећану флексибилност и једноставност примене роботи су на прекретници новог
доба, претварајући се у свеприсутне помагаче за побољшање квалитета живота пружајући
учинковите услуге у нашим домовима, уредима, лабораторијима, на јавним местима и у
установама.
