Универзитет у Београду

 

Учитељски факултет

 

 

СЕМИНАРСКИ РАД

СРЦЕ

 

БЕСКИЧМЕЊАКА

                

:

Ментор

                  

   

      

:

Студент

 

 

Проф др Небојша Живић

      

 

Тијана

 625

Јевтић

, 2014

Београд

Саржај

1.

Увод

..................................................................................................................................................... 3

2.

Подела

............................................................................................................................................... 4

3.

Зглавкари

........................................................................................................................................ 5

3.1.

 

Срце зглавкара

...................................................................................................................5

4.

 

Пауколике животиње

..............................................................................................................6

4.1.

 

 

Срце пауколоких животиња

......................................................................................6

5.

Ракови

................................................................................................................................................7

5.1.

 

Срце ракова

.......................................................................................................................... 7

6.

 

Пљоснати црви

.............................................................................................................................8

6.1.

Немертине

..............................................................................................................................8

6.1.1.

 

Срце немертина

........................................................................................................ 9

6.2.

 

Чланковити црви

............................................................................................................... 9

6.2.1.

 

 

Срце чланковитих црва

..................................................................................... 10

7.

Бодљокошци

................................................................................................................................10

7.1.

   

 

 

Срце и крвни систем бодљокожаца

..................................................................11

8.

Мекушци

......................................................................................................................................... 11

8.1.

 

Срце мекушаца

................................................................................................................. 12

9.

Закључак

....................................................................................................................................... 13

10.

Литература

...............................................................................................................................14

1.

Увод

background image

2.

Подела

Типови   бескичмењаци   се   према   различитим   критеријумима   могу 

груписати и поделити. Тако их је, према сложености, еволуционој напредности 

могуће раздвојити у две велике групе:

ниже бескичмењаке којима припадају:

сунђери

жарњаци

пљоснати црви

немертине

ваљкасти црви и неки мањи типови животиња

више бескичмењаке.

чланковити црви

мекушци

зглавкари

бодљокошци

Нижи бескичмењаци имају неке заједничке особине:

углавном су морске животиње

телесне димензије су им мале

немају телесну дупљу или је присутан псеудоцелом

Виши бескичмењаци су еволуционо напреднији па су њихове особине:

могу да бораве већи део времена изван воде

већих су димензија

имају целом,   који   се   сматра   главним   фактором   њихове   еволуционе 

успешности.

3.

Зглавкари

Зглавкари  или  чланконошци  су   најобимнија   и   најразноврснија   група 

животиња. Насељавају сва животна станишта:

морску и слатку воду

копнена се старе кутикуле, а затим образовање нове. Код многих врста 

пресвлачење се одвија у низу ларвалних ступњева (стадијума), при чему 

ларва сваким наредним пресвлачењем постаје све сличнија адулту, док 

ларва и адулт веома разликују (нпр. гусеница и лептир). Пресвлачење је 

под контролом хормона при чему учествује тзв. јувенилни хормон.

Мишићни систем, за разлику од анелида, није распоређен у слојевима, 

већ је организован у мишићне снопове (ту 

се први пут у животињском свету јављају) 

који   су   причвршћени   за   унутрашњу 

површину   егзоскелета.   Мишићи   и 

скелетне плоче функционишу као систем 

полуга.  Телесна   дупља  је  миксоцел,   што 

значи да је то мешовита дупља – настаје у 

току   ембрионалног   развића   спајањем 

остатка бластоцела и целома.

3.1. Срце  зглавкара

Крвни   систем је   отвореног   типа. Срце се   састоји   из   једне   или   више 

комора, које су линеарно распоређене и имају бочне, парне отворе – остије, кроз 

које   крв   (хемолимфа)   из перикардијалног простора   улази   у   срце.   Из   срца 

полазе крвни   судови који   одводе   крв   до ткива и органа,   где   се   она   излива   у 

шупљине и лакуне око тих органа.

Želiš da pročitaš svih 15 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti