САДРЖАЈ
УВОД
.................................................................................................................... 2
ДЕФИНИЦИЈА И ЗНАЧАЈ ПРОМОЦИЈЕ ОРАЛНОГ ЗДРАВЉА
......... 3
ОРАЛНО ЗДРАВЉЕ ............................................................................................ 4
ФАКТОРИ РИЗИКА ............................................................................................. 4
СИМПТОМИ И ЗНАЦИ ОРАЛНИХ БОЛЕСТИ ............................................... 5
ПРЕВЕНЦИЈА ПАРОДОНТОПАТИЈА ............................................................. 6
ЦИЉЕВИ ПРОМОЦИЈЕ ОРАЛНОГ ЗДРАВЉА ............................................. 6
МЕТОДОЛОГИЈА И СПРОВОЂЕЊА ПРОМОЦИЈЕ ОРАЛНОГ ЗДРАВЉА 8
МЕТОДОЛОГИЈА АКТИВИРАЊА ДРУШТВА .............................................. 8
МЕТОДОЛОГИЈА ЗДРАВСТВЕНО – ВАСПИТНОГ РАДА ........................... 9
УЧЕСНИЦИ У ПРОМОЦИЈИ ............................................................................ 10
ЗАКЉУЧАК
....................................................................................................... 11
ЛИТЕРАТУРА ..................................................................................................... 12
1
УВОД
Програм превентивне стоматолошке заштите становништва, полази од основног
начела ``превенција уместо лечења``, односно ``превенција пре лечења``, кога развија кроз
програмске садржаје везане за васпитање за здравље и мере специфичне превенције.
Стратешко опредељење Програма полази од чињенице да се жељени резултати
могу постићи спровођењем комплекса мера, које се првенствено усмеравају на
здравствено васпитање, као основу Програма.
Програм превентивне стоматолошке заштите по својим циљевима и методологији
рада представља програм унапређења здравља заједнице и благовременим спровођењем
обезбеђује побољшање квалитета живота становништва.
За остварење циљева постављених овим Програмом потребна је здрава, правилно
едукована трудница, касније мајка, здрава, мотивисана и заинтересована деца и омладина
и њихове породице, због чега је неопходно де се целокупна популација у пуној мери
придружи заштити и унапређењу здравља.[7]
2
Превенција је смањивање ризика појаве патолошког процес, болести, повреде,
неспособности, хендикепа или неког другог нежељеног стања или феномена и односи се
на:
Превенцију почетка или манифестације патолошког процеса, или неког другог
стања, кроз смањивање ризика.
Превенцију прогресије патолошког процеса или другог нежељеног стања, кроз
рану детекцију када ово делује позељно на исход.
Превенцију компликација које се могу избеци код иреверзибилне, манифестне
болести или неког другог нежељеног стања.
Превенцију ремисије болести или неког другог нежељеног феномена.
Здравствено васпитање је активност усмерена на унапређење здравља, превенцију
болести или смањивање њихових последица код појединаца и група путем организованих
напора на мењању веровања, знања, ставова и понашања (Downie, Fyle, Tannahill, 1993).
Остале мере промоције здравља су : активности усмерене на унапређењу здравља,
превенцију болести или смањивање њихових последица код појединаца и група путем
организованих напора на мењању веровања, знања, ставова и понашања. [2]
Орално здравље
Орално здравље
је нераскидиви део општег здравља човека и подразумева здравље
уста, зуба, десни и свих потпорних ткива у устима. Обољења уста и зуба, каријес (зубни
квар) и парадонтопатије (обољење потпорног апарата зуба), имају велики здравствени,
социјални и економски значај те представљају једноздравствени проблем у многим
земљама света.[1]
Фактори ризика
Фактори ризика за настанак обољења нису само лоша орална хигијена већ и
фактори који су значајни за настанак обољења срца и крвних судова, обољења зглобова и
дигестивног тракта, малигних обољења, дијабетеса, као што су неправилна исхрана,
употреба дуванских производа, штетна употреба алкохола, употреба неких врста лекова
против епилепсије или у терапији канцера али и социјалне детерминанте здравља.
Употреба дувана је одговорна за скоро половину свих периодонталних обољења. Људи
који су заражени ХИВ-ом имају око 50% веће шансе да добију рак ждрела и усне дупље у
поређењу са остатком популације. Такође, ризик од настанка рака усана имају особе које
су прошле трансплантацију органа, код људи који су примили бубрег, срце или душник.
Оптерећење болестима уста и зуба, као и у случају других хроничних болести, може се
смањити редуковањем заједничких фактора ризика. [3]
Ипак, сматра се да исхрана има највећи локални утицај у усној дупљи, у смислу
настанка зубних ерозија и каријеса.
4
