Odlomak

Tranzicija – Zamisli i ostvarenja

Knjiga „Tranzicija – Zamisli i ostvarenja“, autora Božidara Cerovića, redovnog profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu, predstavljena na 675 strana teksta, je rezultat autorovog pisanja i izučavanja procesa tranzicije koje traje više od dvadeset godina. Naime, na Ekonomskom fakultetu u Beogradu je još davne 1992. godine, među prvima u svetu, zaživeo predmet Ekonomika tranzicije. Osmišljavanje i izvođenje ovog predmeta je od samog početka povereno prof. Ceroviću, što je podstaklo i usmerilo njegova dalja istraživanja ka ovoj temi. Sa ove distance, ne može se u potpunosti razumeti težina i kompleksnost zadatka koji je tada pred sobom imao prof. Cerović, da oformi konzistentan i didaktički prihvatljiv predmet o nečemu što je tek bilo ideja na početku procesa realizacije.
Razlozi neuspeha tranzicionog procesa, kao i njegove dobre i loše strane, prvi put su u vidu jedne ovako obimne i sistematizovane studije dostupni javnosti u Srbiji. Proces tranzicije je tada bio na samom početku, sa neizvesnim ishodima, brojnim preprekama, različitom dinamikom i specifičnostima od zemlje do zemlje. U skladu sa osnovnom idejom, autor postepeno vodi čitaoca od početnih zamisli kako tranzicija treba da izgleda i šta se od nje očekuje, pa sve do ostvarenja, koja su u današnje vreme već poznata realnost.
Upravo zato, knjiga je i organizovana tako da se sastoji iz dve velike celine. S obzirom na obim i strukturu teksta, prva celina pod naslovom Zamisli, potpuno opravdano nosi naziv Knjiga prva. Druga celina, tj. Knjiga druga, je naslovljena Ostvarenja i poput prve, podeljena je u dva dela. Iako sadrži ideje i tekstove, nadograđivane tokom više od dve decenije, tekst knjige deluje iznenađujuće koherentno, konzistentno i aktuelno.
Strukturu knjige čine 26 poglavlja, logički grupisana u četiri dela. Pri tome, prva dva dela čine jednu celinu i bave se osnovnim idejama tranzicije i specifičnostima procesa privatizacije tokom tranzicije, dok druga dva dela čine celinu koja se prvenstveno bavi iskustvima tranzicionih zemalja sa sprovedenim reformama, kao i modelima i faktorima rasta privreda u tranziciji. Zaključni deo knjige posvećen je procesu tranzicije u Srbiji i postignutim rezultatima u dosadašnjem periodu.
Početni deo knjige, Tranzicija: osnovne ideje, čini pet poglavlja u kojima autor nastoji da, pre svega, istakne ekonomski aspekt tranzicije, dok ideološka i politička viđenja ovog procesa ostavlja po strani. On smatra da definicija tranzicije kao „prelaza iz socijalizma u kapitalizam“ može biti nepouzdana i može raspravu o jednom važnom savremenom fenomenu da nepotrebno prevede sa ekonomskog na manje pouzdan teren individualnih gledišta, vrednosnih sudova i opredeljenja. Zato autor tranziciju posmatra kao ekonomski fenomen, koji je sastavni deo globalnih promena u svetskoj ekonomiji krajem XX veka.
U prvom poglavlju se polazi od definisanja osnovnih sadržaja procesa tranzicije koga čine: makroekonomska stabilizacija, izgradnja tržišta i tržišnih institucija, svojinsko i poslovno restrukturiranje preduzeća, kao i liberalizacija i deregulacija u ekonomskoj politici. Pri tome, set preduzetih mera i instrumenata kao i njihov obim, zavise od stanja sistema svake pojedinačne privrede. U nastavku se prati razvoj ekonomske misli tokom XX veka i nastoji da definiše mesto tranzicije i tržišne privrede u savremenom okruženju. U trećem poglavlju se daje prikaz nekoliko osnovnih modela tržišne privrede kojima teže privrede u tranziciji, kao mogućim stanjima ekonomske strukture, ukazujući pri tome na njihove zajedničke karakteristike koje mogu da posluže kao uputstvo i iskustvo privredama u tranziciji prilikom izgradnje sopstvenog modela tržišne ekonomije.
Makroekonomska stabilizacija – početna tačka tranzicije, je poglavlje koje se bavi stabilizacionom makroekonomskom politikom u privredama koje su tada kretale u proces tranzicije, pri čemu je posebna pažnja posvećena antiinflacionoj politici, imajući u vidu fenomen hiperinflacije sa kojim je bila suočena naša privreda početkom devedesetih godina prošlog veka. Glavnim uzročnikom hiperinflacije autor smatra budžetski deficit, koga je država pokrivala putem tzv. inflacionog poreza. Upravo zato se sugeriše (pored promene i primene monetarne politike) i neophodna promena fiskalne politike, koja bi bila usmerena na trajnu eliminaciju deficitnog finansiranja javne potrošnje, a sve sa ciljem obezbeđenja kredibiliteta novih politika u očima ekonomskih aktera i ostvarivanja preko potrebne makroekonomske stabilizacije.
U petom poglavlju, koje govori o restrukturiranju i tranzicionoj recesiji, se razmatra restrukturiranje kao neizbežan deo procesa tranzicije. Analiziraju se dva tipa poslovnog restrukturiranja preduzeća: defanzivno – koje dovodi do smanjivanja troškova usled smanjenja broja zaposlenih, zatvaranja pojedinih pogona ili reorganizacije i strateško – koje dovodi do novih i većih investicionih ulaganja usled restrukturiranja ili otvaranja novih fabrika i pogona, novih tehnologija i proizvoda. U nastavku se ukazuje na tranzicionu recesiju do koje dolazi usled pada proizvodnje i zaposlenosti na početku procesa tranzicije. Opšti zaključak koji se može izvući iz početnih empirijskih istraživanja jeste da brzina reformi predstavlja glavni faktor rasta privreda u tranziciji i da se brzim reformama može nadjačati uticaj nepovoljnih početnih uslova zemlje

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Ekonomija

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari