Odlomak

UVOD

Problematika analize web sajtova spada u domen human-computer interaction-a, pa se tako o ovome pojmu  mora nesto reći. Naime tokom  poslednjih dvadesetak godina kroz istraživanja u području naučne discipline interakcija čoveka i računara (eng. human-computer interaction, HCI) definisane su mnogobrojne smernice i kriterijumi za dizajn upotrebljivih korisničkih sistema te su razvijene metode za njihovo vrednovanje, naročito kada su u pitanju web prezentacije. Koncept upotrebljivosti vuče svoje korene iz opšteg dizajna informacionih sistem i potrebe da se izgled sistema prilagodi korisnicima sistema.

Od sredine devedesetih godina 20. veka, sa sve većim prodorom i korišćenjem različitih web aplikacija, fokus istraživanja prebacio se na web upotrebljivost, zbog uočene tendencije da web dizajneri i projektanti razvijaju loša web mesta i ne razmatraju pitanja upotrebljivosti web stranica.

Generalno, upotrebljivost (eng. usability) je svojstvo u konkretnom slučaju web alikacije odnsno sajta koje korisniku omogućuje jednostavno, produktivno i ugodno izvršavanje željenih zadataka. Najjednostavnije, označava kvalitet sistema ili proizvoda pri njegovoj upotrebi (eng. quality in use).

Značaj upotrebljivosti web aplikacija je veliki pa je tako i razvijen kompletan standardni sistem u okviru iso standarda , gde se Prema pripadajućem standardu ISO 9241-11 upotrebljivost se definiše kao “obim u kojem određeni korisnik može uspešno (effectively), efikasno (efficiently) i sa zadovoljstvom (satisfaction) koristiti određeni proizvod da bi postigao specifične ciljeve u danom kontekstu“ .

Kao i svakoj novoj nauci tako i ovde postoji određeni guru koji je začetnik ideje koja se obrađuje temom  rada. Ovde je to Jakob Nielsen , najpoznatiji svetski stručnjak i promoter web upotrebljivosti (tzv. usability guru), pod upotrebljivošću podrazumeva atribut kvaliteta pomoću kojeg se procenjuje koliko je jednostavno koristiti aplikaciju, a takođe  i  metode kojima možemo poboljšati upotrebljivost aplikacije prilikom njenog dizajna. Navodi pet komponenti upotrebljivosti: jednostavnost učenja aplikacije (learnability), produktivnost postizanja cilja (efficiency), pamtljivost aplikacije (memorability), prevencija grešaka pri izvođenju zadatka (errors) i zadovoljstvo u korišćenju aplikacije (satisfaction). Neki drugi autori dodaju i parametre poput uspešnosti (effectiveness), tj. tačnosti i potpunosti izvršenja zadatka, i korisnosti (utility), tj. mogućnosti sistema da pruži uslugu koja se očekuje, dok zadovoljstvo korisnika svrstavaju u kategoriju korisničkog iskustva (user experience), koja još uključuje parametre motivacije, zabave, uživanja, itd.

No votes yet.
Please wait…

Prijavi se

Detalji dokumenta

Više u Menadžment

Više u Seminarski radovi

Više u Skripte

Komentari

Click to access the login or register cheese