Dakle reciklaža uključuje sakupljanje izdvajanje preradu I izradu novih
proizvoda od korišćenih delova ili materijala. Sistem prikupljanja I recikliranja
različitih vrsta otpada nije samo ekološko pitanje, ujedno je i ekonomski i
energetski potencijal jedne zemlje jer reciklaža ima ekološki, ekonomski i
društveni značaj, jer pomaže podizanje ekološke svesti, pomaže u sprečavanju
zagađenja životne sredine, štedi prirodne resurse, za izradu proizvoda od
recikliranih materijala često se troši manje energije nego za izradu istog
proizvoda od sirovina, reciklažom se smanjuje količina otpada koji se šalje na
deponije i ublažava se problem odlaganja smeća.
4
2. POJAM RECIKLAŽE
Reciklaža je postupak prerade onih otpadnih materija koje se mogu koristiti
kao sekundarne sirovine u proizvodnji. Reciklaža omogućava da se već
upotrebljena materija ponovo iskoristi čime se štede prirodni resursi i štiti
životna sredina. Recikliranje podrazumeva prikupljanje i ili preradu
rezidualne proizvodnje i potrošnje tako da se oni mogu ponovo koristiti za
proizvodnju novih proizvoda
1
. Reciklažom se smanjuje potrošnja odnosno
racionalizuje se korišćenje prirodnih resursa i smanjuje se količina otpada koji
se mora sanitarno deponovati pa se produžava vek korišćenja sanitarnih
deponija.
Reciklaža obuhvata više grupa aktivnosti:
1. Primarna reciklaža: razdvajanje komponeneti vrstog otpada na izvoru
(sortiranje)
Sekundarna reciklaža: centralizovano izdvajanje reciklabilnih komponenti iz
dopremljenog
integralnog otpada u OMR postrojenju
2. priprema tih materijala za ponovno korišćenje, ponovnu preradu ili za
ponovnu proizvodnju i
3. ponovno korišćenje, ponovnu preradu ili ponovnu proizvodnju istih
proizvoda ili materijala i njihov plasman na tržištu.
1
Prof.dr. Branislav Đorđević, FPIM Kruševac, Kruševac 2006, str.16
5
zainteresovanih organa i organizacija i javnosti u postupku odobravanja
projekata i izdavanja saglasnosti na studiju o proceni uticaja, nadzor i druga
pitanja od značaja za procenu uticaja realizacije projekata na životnu sredinu.
Zakon o integrisanom sprečavanju i kontroli zagađ ivanja životne sredine
uredjue uslove i postupak izdavanja integrisane dozvole za rad postrojenja i
obavljanje aktivnosti koja mogu imati negativne uticaje na zdravlje ljudi,
životnu sredinu ili materijalna dobra, vrste aktivnosti i postrojenja, učešće
zainteresovanih organa i organizacija i javnosti u postupku izdavanja
integrisane dozvole, nadzor i druga pitanja od značaja za sprečavanje i
kontrolu zagađivanja životne sredine.
3. CILJEVI I ZAKONODAVSTVO U EU
3.1. Direktiva Saveta 75/442/EEC o otpadu (Okvirna
direktiva)
Osnova za ovu Direktivu je Strategija EU o otpadu. Od zemalja članica se
zahteva da ustanove integralnu i adekvatnu mrežu postrojenja za odlaganje,
uzimajući u obzir najbolje raspoložive tehnologije koje ne uključuju prevelike
troškove u odlaganju otpada. Zemlje članice treba da izrade planove za
upravljanje koji uzimaju u obzir, količine i poreklo otpada koji treba tretirati ili
odložiti, opšte tehničke zahteve, sve specijalne aranžmane koji se odnose na
sve specifične otpade, i odgovarajuće lokacije i postrojenja za odlaganje.
Kompanije ili ustanove koje skladište, tretiraju, ili odlažu otpad za drugo lice,
moraju obezbediti ovlašćenje od nadležnih organa koje se odnosi posebno na
vrste i količine otpada koji treba da bude tretirani, opšte tehnike zahteve i
predostrožnosti koje treba da budu preduzete.
7
