Značaj i zaštita dendrofilnih organizama na Fruškoj Gori

ZNAČAJ I ZAŠTITA DENDROFILNIH ORGANIZAMA NA FRUŠKOJ GORI

U Riо De Janero-u ( Brazil ) 1992. godine doneta je “ Agenda 21 ” kojom su se sve članice UN-a obavezale da preduzmu konkretne korake koji se odnose na pitanja zaštite životne sredine. Podrška zaštiti biodiverziteta nije samo obaveza naše države prema UN-a, nego je i moralna obaveza. Pošto je Vojvodina, po šumskim površinama, jedan od najsiromašnijih regiona u Evropi, značaj Fruške gore, kao najvećeg šumskog kompleksa u Vojvodini, dobija izuzetno mesto. Očuvanje i unapređenje šumskih ekosistema je bitna stavka u zaštiti organizama koji ih nastanjuju, naročito dendrofilnih ( drvoljubivih ), pošto su ona i najugroženija. Nažlost, šumarsko privređivanje na Fruškoj gori je ugrožavajući faktor za njenu životnu raznovrsnost. Seku se sva stabla koja su prešla granicu ”ophodnje” ( na Fruškoj gori oko 80 godina ). Na ovakvim stablima se javljaju šupljine, koje mnoge životinje koriste kao skrovište, zimovnike i mesto za reprodukciju. One ne mogu naći zamenu u slučaju izmene staništa. Opstanak svih dendrofilnih životinja je ovako direktno ugrožen, te se moraju preduzeti konkretne i dugoročne mere zaštite. Slično je i sa epifitskim gljivama i biljkama. Dendrofilne vrste ( pre svega ptice i slepi miševi ) ne nanose nikakvu štetu šumarskoj privredi, naprotiv, njihov značaj kao prirodnih regulatora štetocina je izuzetan. Upravo ovaj aspekt biološke borbe u suzbijanju raznih štetočina nailazi na sve više odjeka u šumarstvu, jer smanjuje upotrebu opasnih hemijskih sredstava. Ovo je posebno važno istaći jer se radi o Nacionalnom parku.
Projekat “ Značaj i zaštita dendrofilnih organizama na Fruškoj gori ” upravo predviđa zaštitu ovakvih stabala koja su neophodna za njihov opstanak. Na Fruškoj gori, na lokaciji Stražilovo ( 6 km od Sremskih Karlovaca ), obezbeđena je eksperimentalna površina od 104,7 ha, uz saglasnost JP Nacinalnog park-a “Fruška gora”. Markacije na stablima su žuti i crveni prstenovi, na visini od oko 1,5 m, a debljine oko 10 cm. Najviše je stabala markirano tokom međunarodnog radnog kampa “Stražilovo 2002”. I “Stražilovo 2003”.
Kamp je bio deo projekta ’’ Značaj i zaštita dendrofilnih organizama na Fruškoj gori ”. Cilj je bio markirati oko polovine od 1000 stabala, obuhvaćenih projektom, dakle, zaštititi stabla od seče. Markirana stabla su se ucrtavala u kartu i zabeleženi su njihovi važniji biometrijski podaci. Volonteri su na predviđen način markirali drveće žutom i crvenom bojom. Biomonitoring ove površine je takođe započeo. Zapažene su neke ptice grabljivice ( Buteo buteo – jastreb mišar i Strix aluco -šumska sova ), pa je i nekoliko njihovih skrovišta pronađeno upravo na zaštićenim stablima. Zabeleženo je i prisustvo šumskog slepog miša (Pipistrllus nathusii ), za koga sa velikom verovatnoćom, možemoo tvrdiTi da ima skrovišta na markiranim stablima.
U okviru istraživačkih terena, volonteri su bili podeljeni u ornitološku, mamaliološku, hiropterološku i botaničku sekciju. Zapažene su sledće vrste ptica grabljivica, orao mišar (Buteo buteo) i šumska sova (Strix aluco) Posmatarne su dve šumske sove u skrovištima u dupljama stabala lipe (Tilia sp.) koja su zatim markirana. Zabeleženo je i prisustvo šumskog slepog miša (Pipistrellus nathusii) detektovanog pomoću ultra-zvučnog detektora pored stable bukve (Fagus sylvatica) na kojoj su uočeni urinski tragovi slepog miša. Pomenuta vrasta je veoma značajna u regulaciji brojnosti insekatskih grupa koje se hrane listovima drvenastih biljaka. Posmatrana je kuna (Martes sp.) koje je takođe koristila šuplje stablo kao skrovište. Nije moglo sa sigurnošću da se utvrdi da li je kuna zlatica ili belica. Akcenat dosadašnje realizacije bio je usmeren u pravcu markiranja i zaštite stabala, dok druga faza projekta koja počinje ove godine predviđa intenziviji naučno-istraživački rad.