ВИСОКА ЗДРАВСТВЕНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА

БЕОГРАД

Марија Гостиљац

СЕСТРИНСКЕ ИНТЕРВЕНЦИЈЕ У ПРЕВЕНЦИЈИ 

РИЗИКО ФАКТОРА ЗА ХИПЕРТЕНЗИЈУ

 

-ДИПЛОМСКИ РАД-

Београд, 2015. године

background image

Београд, 2015.

САДРЖАЈ

1. УВОД................................................................................................................1
2.ТЕОРИЈСКИ ПРИСТУП ПРОБЛЕМУ...............................................................4
2.1 Хипертензија...............................................................................................4

2.1.1 Појмовно одређење и класификација хипертензије...........................................4

2.1.2 Циклична променљивост крвног притиска..........................................................10
2.1.3 Етиолошка класификација хипертензије...............................................................11

Примарна (есенцијална, идиопатска) хипертензија

.....................................................12

Секундарна хипертензија

...................................................................................................13

2.1.4 Фактори ризика за настанак хипертензије..........................................................15

2.1.5 Компликације хипертензије.....................................................................................18
2.2 Сестринске интервенције у корекцији променљивих фактора ризика за развој 
хиперетензије.......................................................................................................................21

2.2.1 Садржај здравственог васпитног рада у примарној превенцији хипертензије

..............................................................................................................................................24

Примарна превенција хипертензије подразумева одржавање вредности крвног 
притиска унутар нормалних вредности применом модификација у начину живота 
односно деловањем на факторе ризика за настајање, како хипертензије, тако и 
других кардиоваскуларних болести. Промене у начину живота представљају 
истовремено и нефармаколошке видове лечења који су ефикасни код 
превенције и вези са хипертензијом...............................................................................24

2.2.1.1 Корекција исхране

.....................................................................................................26

Основе здравствено васпитног рада у вези корекције исхране код оболелих од 
хипертензије од стране медицинских сестара техничара подразумева едукацију 
пацијената о правилној исхрани која обухвата:............................................................26
1) смањење уноса соли,......................................................................................................26

2.2.1.2 Физичка активност..........................................................................................33

2.2.1.3 Смањење уноса алкохола и конзумирање цигерета...............................35
2.2.1.4 Дуготрајан стерс...............................................................................................37

2.3 Сестринске интервенције у секундарној превенцији хипертензије....................39

Секундарна превенција хипертензије  подразумева благовремено откривање 

особа с повишеним крвним притиском и њихово адекватно лечење. Задатак 
медицинске сестре у секундарној превенцији је њено учешће у:.........................39

откривању раних симптома и знакова болести,..........................................................39
учешће у раној дијагностици повишеног крвног притиска (скрининг програм и 

мерење крвног притиска),..............................................................................................39

лечењу хипертензије (медикаментозно лечење)........................................................39

2.3.1 Откривање раних симтома и знакова хипертензивне болести.....39

2.3.2 Интервенција медицинске сестре у дијагностиковању хипертензије............41

2.4 Сестринске интервенције у терцијарној превенцији хипертензије....................48

3. МЕТОДОЛОГИЈА РАДА................................................................................51
3.1 Циљ рада.....................................................................................................51

Циљ овог истраживања је сагледати који су то најчешћи ризико фактори за 

настанак хипертензије код здравог становништва, као и утврдити мере за 
правилну едукацију пацијената од стране медицинских сестри-техничара у 
циљу превенције ризико фактора за хипертензију...................................................51

3.2 Задаци рада....................................................................................................................51
3.3 Популација и узорак......................................................................................................51
3.4 Методе и техника истраживања.................................................................................51

Као техника истраживања је одабрано анкетирање...................................................52

3.5 Инструменти истраживања.........................................................................................52
3.6 Организација и ток истраживања..............................................................................52

4. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА.....................................................................52
5. ЗАКЉУЧНА РАЗМАТРАЊА.........................................................................73
6. ПРЕДЛОГ МЕРА............................................................................................74
ЛИТЕРАТУРА....................................................................................................77
БИОГРАФИЈА...................................................................................................85

background image

На основу бројних епидемиолошких студија процењује се да у 

нашој   земљи   једна   четвртина   одраслог   становништва   болује   од 
хипертензије, а дијагностикује се само половина оболелих од којих 
само половина узима редовно лекове (

„правило половина“).

Према   Финалном   извештају   и   основним   резултатима 

Истраживања   здравља   становника   Републике   Србије   у   2006.   години 
које је спровео Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић 
Батут“, 46,5% одраслих становника имало је повишен систолни (  140

 

mmHg) или дијастолни (  90  

mmHg) крвни  притисак или је узимало 

лекове за снижавање крвног  притиска, што указује на хипертензију 
или потенцијалну хипертензију.

 “ 

(Милашиновић, 2011).  

Према   проценама   Светске   здравствене   организације   (СЗО)   око 

20%   одрасле   популације   има   артеријску   хипертензију.   Велики   део 
популације   припада   ризичној   групи   са   вредностима   артеријског 
притиска   (АТ)   120-139   mmHg   (тзв.  

прехипертензија

)   која   уједно 

представља   и   циљну   групу   од   посебног   значаја   у   смислу 
јавноздравственог   превентивног   деловања.   Пројекције   СЗО   за   2025. 
годину предвиђају пораст преваленције хипертензије на готово 30% 
светског становништва, с порастом у оба пола (Милашиновић, 2011). 

Промена начина живота може да буде ефикасан начин контроле 

хипертензије.  Боља контрола хипертензије од стране оболелих   може 
да успори прогресију дугорочнин компликација. Више малих промена 
које се првнествено односе на нефарамаколошке мере лечења болести 
и усвајање здравијег начина живота оболелих од хипертензије може да 
доведе до боље контроле ове болести, укључујући и смањену потребу 
за лековима. 

Стога циљ овог рада је да укаже на значај  едукације болесника 

који   болују   од   хипертензије     за   самоконтролу   и   спречавање 

2

Želiš da pročitaš svih 90 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti